Перевод: со всех языков на узбекский

с узбекского на все языки

tik(je)

  • 1 крутой

    tik

    Русско-узбекский словарь > крутой

  • 2 отвесный

    tik

    Русско-узбекский словарь > отвесный

  • 3 droit

    nm.
    1. huquq; droits civils fuqarolik huquqi; droit au repos dam olish; droit de chasse ov qilish huquqi; droit de pâturage o‘ tlatish, boqish huquqi; hist. Déclaration des droits de l'Homme et du Citoyen Fuqaro va Inson huquqlari deklarasiyasi; le bon droit haqqoniy ish, to‘liq bahssiz huquq; le droit est de son côté huquq u tomonda, u haq; le droit du plus fort zo‘ravonlik huquqi; user de son droit o‘z huquqidan foydalanmoq; avoir le droit de biron narsa qilishga haqli bo‘lmoq; faire droit à shikoyatni qarab chiqmoq, qanoatlantirmoq; faire droit une demande talabni qanoatlantirmoq; jouissant de la plénitude des droits to‘la huquqli; égal en droit teng huquqli; cela va de droit bu haqqoniy; de quel droit? qaysi asosda? en toute égalité de droits, à bon droit loc.adv. to‘la huquq bilan, qonuniy, qonun bo‘yicha, qonuniy asosda; à tort et à droit farqiga bormay
    2. qonuniyat (qonunlar majmuasi); droit privé xususiy huquq; droit personnel majburiy huquq; crime de droit commun qattiq jinoyat; régime de droit commun qattiq jinoyatchilar birga o‘tirmoq
    3. huquq fani, huquqshunoslik; faculté de droit huquqshunoslik fakulteti; étudiant en droit huquqshunoslik fakulteti talabasi; faire son droit huquqshunoslik fakultetida o‘qimoq
    4. boj, soliq, yig‘im, to‘lov; droits légaux sud xarajatlarini to‘lash; droits afférents bojxona boji; droit prohibitifs taqiqlovchi (juda yuqori) boshlar; droits d'entrée chetdan keltirilgan moldan olinadigan boj; droits de douane bojxona boji; droit protecteurs homiylik boji; droit de timbre marka solig‘i, davlat yig‘imi; droit d'ancre langar yig‘imi; droit des pauvres muhtojlarga berish yig‘imi (chiptalardan); droit de dépôt saqlash uchun to‘lash, to‘lov
    5. haq, to‘lov, qalam haqi; droits d'auteurs muallif qalam haqi.
    -droite
    I adj.
    1. to‘g‘ri, to‘ppa-to‘g‘ri; angle droit to‘g‘ri burchak; engrenage droit to‘g‘ri tishli g‘ildirak; veston droit bir yoqlama tugmali pidjak; il est droit comme un jonc (comme un cierge, comme en i) u o‘roqday to‘g‘ri, xoda yutganday tik
    2. tik, tik ko‘tarilgan; mur droit tik devor; falaise droite tik tushgan qoya
    II nf.géom. tog‘ri chiziq; droites convergentes, concourante mos to‘g‘ri chiziqlar
    III adv. to‘ppa-to‘ fg‘ri, to‘g‘ri; aller droit au but maqsadga to‘ppa-to‘g‘ri bormoq; aller droit au fait to‘g‘ridan-to‘g‘ri ishga kirishmoq.
    -droite
    I adj.
    1. o‘ng, o‘ng tomondagi; la main droite o‘ng qo‘l; être le bras droit de qqn. birovning o‘ng qo‘li bo‘lmoq
    2. haqiqatgo‘y, rostgo‘y, to‘g‘ri so‘z, haqgo‘y, to‘g‘ri, halol, pok, vijdonli, sofdil, ochiq, dangal, beg‘araz, dangalchi, oshkora, ro‘yirost; suivre le droit chemin haqgo‘y yo‘ldan yurmoq; esprit droit sog‘lom aql; coeur droit ochiq dil
    II nf.
    1. o‘ng tomon; sur la droite o‘ng tomonda, o‘ng tomonga; prenez sur la droite o‘n tomonga bo‘ lining; à droite loc.adv. o‘ngga, o‘ng tomonga
    2. o‘ng qo‘l
    3. o‘ng qanot, o‘ng tomon
    4. polit. o‘ng partiyalar
    III nm. o‘ng qo‘l bilan, o‘ng tomondan urish (boksda).

    Dictionnaire Français-Ouzbek > droit

  • 4 raide

    I adj.
    1. bukilmas, egilmas, qotib qolgan; tarang, tik; il a une jambe raide uning bir oyog‘i bukilmaydi; ma soeur a des cheveux raides mening singlimning sochlari tikka-tikka
    2. g‘o‘daygan, beo‘xshov, beso‘naqay; il est, il se tient raide comme un échalas, comme un piquet u xodaday, xoda yutganday, tayoqday (tayoq yutganday) g‘o‘dayib turadi
    3. tarang, tarang tortilgan; une corde raide tarang tortilgan arqon; loc. être sur la corde raide jar yoqasida bo‘lmoq
    4. tik, tikka; tikka tushgan, tikka ko‘ tarilgan; un escalier, une pente très raide juda ham tik zinapoya, qiyalik
    5. fam. juda, juda ham, haddan tashqari, ortiq darajada (narsa); elle est raide celle-là! bunisi juda ortiqcha! c'est un peu raide! biroz oshirvordingiz!
    II adv.vx.
    1. qattiq, keskin, birdan; yomon
    2. tik, nishab; un sentier qui grimpe raide tik o‘ralab chiqib ketgan so‘qmoq
    3. raide mort til tortmay, o‘rnida o‘lmoq; elles sont tombées raides mortes ular tappa tushib, til tortmay o‘ldi.

    Dictionnaire Français-Ouzbek > raide

  • 5 vertical

    -ale, aux
    I adj. tik, vertikal, vertikal yo‘nalishdagi, tik ko‘tarilgan
    II n.
    1. nf. tik, vertikal chiziq; tik holat; à la verticale tik, tikkasiga
    2. nm.astron. vertikal (yulduzlarning zenitdan uzoqligini burchak hisobida o‘lchaydigan asbob).

    Dictionnaire Français-Ouzbek > vertical

  • 6 cabrer

    I se cabrer vpr. orqa oyoqlarida tik turmoq; tik ko‘tarilmoq (hayvonlar haqida)
    2. norozilik bildirmoq, qo‘zg‘olon qilmoq
    II vt. tik turg‘izmoq; cabrer son cheval otini orqa oyoqlarida tik turg‘izmoq; cabrer un avion samolyot oldini ko‘tarmoq, uchmoq.

    Dictionnaire Français-Ouzbek > cabrer

  • 7 affronter

    I vt.
    1. yuzma-yuz kelmoq, tik bormoq; affronter l'ennemi dushmanga tik bormoq, dushmanni qo‘rqmay qarshi olmoq; affronter un danger, la mort xavf-xatarga, o‘limga tik bormoq
    2. sport. uchrashmoq, musobaqalashmoq; aujourd'hui les athlètes français affrontent les athlètes américains bugun fransuz sportchilari amerikalik sportchilar bilan musobaqalashadilar
    3. yaqinlashtirmoq, yuzma-yuz qo‘ymoq
    II s'affronter vpr. to‘qnashmoq, yuzma-yuz kelmoq, musobaqalashmoq; deux thèse s'affrontaient ikkita g‘oya yuzma-yuz keldi.

    Dictionnaire Français-Ouzbek > affronter

  • 8 debout

    I adv. tikka; mettre un meuble debout jihozni tik qo‘ymoq; se tenir debout tik turmoq; être, rester debout tik turib qolmoq; il est debout avant le jour u tongdan avval turib olgan; être encore debout hamon oyoqda turmoq (safda); mourir debout jonini ayamay himoya qilmoq; mettre debout oyoqqa turg‘izmoq; tomber debout suvdan quruq chiqmoq, sog‘ qolmoq, chiqmoq; contes, histoires à dormir debout uydirma, yolg‘onyashiq, safsata, afsona, cho‘pchak, ertak; cela ne tient pas debout bu haqiqatga yaqin emas
    II adj.inv. magistrature debout prokratura; mer, vent debout qarshidan esayotgan shamol, to‘lqin, suv
    III intj. turing!

    Dictionnaire Français-Ouzbek > debout

  • 9 dresser

    I vt.
    1. qurmoq, bino barpo qilmoq, tiklamoq, ko‘ tarmoq, qo‘ymoq, joylashtirmoq; dresser la tête boshini ko‘tarmoq; dresser le micro mikrofonni joylashtirmoq; dresser une machine mashinani tuzatmoq; dresser un piège tuzoq qo‘ymoq, qopqon qo‘ymoq; dresser un lit to‘shakni hozirlamoq, yozmoq; dresser le camp lager qurmoq; dresser une tente chodir qurmoq; dresser la table stolning ustiga ovqat, taomlar qo‘ymoq, bezatmoq; dresser l'oreille qulog‘ini ding qilmoq, hushyor tortmoq; dresser ses batteries chorasini ko‘rmoq; cela fait dresser les cheveux (sur la tête) bundan sochlari tik turib ketdi
    2. tuzmoq; dresser un procès-verbal bayonat yozmoq, tuzmoq; dresser un programme dastur tuzmoq; dresser un contrat shartnoma tuzmoq; dresser un plan rejalashtirmoq; dresser un acte d'accusation ayblov xulosasini yozmoq; dresser le premier bilan birinchi jamini yozmoq; dresser une fiche katakchani to‘ldirmoq
    3. hayvonlarni o‘rgatmoq
    4. (contre) qarshi qo‘ymoq, gij-gijlamoq
    5. yo‘nmoq, tekislamoq
    II se dresser vpr.
    1. turmoq, ko‘ tarilmoq, tiklanmoq; se dresser sur la pointe de pieds oyoq uchlariga ko‘ tarilib tik turmoq; se dresser sur ses ergots chiranmoq, o‘zini botir qilib ko‘rsatmoq
    2. baland ko‘ tarilib, yuksalib turmoq
    3. orqa oyoqlarida tik turmoq (ot haqida)
    4. (contre) bosh ko‘tarmoq, qo‘zg‘almoq, qo‘zg‘olon qilmoq, ko‘tarilmoq, qarshi chiqmoq.

    Dictionnaire Français-Ouzbek > dresser

  • 10 pic

    nm. ko‘k qizilishton.
    nm. cho‘kich (konchilarda).
    nm. cho‘qqi, tog‘ cho‘qqisi; l'ascension d'un pic cho‘qqiga chiqish, cho‘qqini zabt etish; des pics enneigés qorli cho‘qqilir; à pic loc.adv.
    1. vertikal, tik; rochers qui s'élèvent à pic au-dessus de la mer dengiz uzra tik ko‘ tarilib turgan qoya; adj. montagne à pic tik tog‘; un bateau qui coule à pic tikkasiga cho‘kib borayotgan kema
    2. loc.fam. o‘z vaqtida, ayni vaqtida, ayni paytida; vous arrivez à pic siz ayni vaqtida keldingiz; ça tombe à pic bu ayni paytida bo‘ldi.

    Dictionnaire Français-Ouzbek > pic

  • 11 rapide

    adj.
    1. tez, ildam, jadal; rapide comme une flèche o‘qday tez; train rapide tezyurar poyezd
    2. tez ishlaydigan, chaqqon; o‘ tkir; il est rapide dans son travail u ishida chaqqon; esprit rapide ziyrak aql
    3. jadal sur'at bilan ro‘y beradigan, jadal, tez (xatti-harakat); allure, pas rapide jadal xatti-harakat, qadam
    4. tez, tezlik bilan, jadal bajariladigan; un travail rapide mais soigné tez lekin hafsala bilan qilingan ish; guérison rapide tez tuzalish; méthode rapide jadal uslub
    5. tik, tikka; tikka ko‘ tarilgan, tushgan; nishab; pente rapide tik qiyalik; descente rapide tik tushish.
    nm.
    1. nishablik; oqimning nishab joyi, tez oqim; les rapides du Saint-Laurent Sent-Lorenning nishab oqadigan joylari
    2. tezyurar poyezd.

    Dictionnaire Français-Ouzbek > rapide

  • 12 abrupt

    -upte
    I adj.
    1. tik, tikka; rocher abrupt tik qoya
    2. fig. qo‘pol, qo‘rs, bir so‘zli, cho‘rtkesar
    II nm. tikka tushgan qiyalik.

    Dictionnaire Français-Ouzbek > abrupt

  • 13 escarpé

    -ée
    adj. tik, tikka; rocher escarpé tik qoya.

    Dictionnaire Français-Ouzbek > escarpé

  • 14 hérisser

    I vt.
    1. dikkaytirmoq, hurpaytirmoq, tikkaytirmoq, tik qilmoq
    2. (de qqch) nish, uch bilan qoplamoq, tikan, tikanak bilan yopmoq
    3. to‘ldirib, bostirib yubormoq (xato bilan)
    II se hérisser vpr.
    1. dikkaymoq, hurpaymoq, tikka bo‘lmoq
    2. nish, igna, tikan, tikanak bilan qoplanmoq
    3. fig. g‘ijinib turmoq, tashlanishga shay, tayyor bo‘lib turmoq, tepa sochi tik bo‘lmoq, zardasi qaynamoq, jahli, achchig‘i chiqmoq.

    Dictionnaire Français-Ouzbek > hérisser

  • 15 pente

    nf.
    1. bir tomoni baland, bir tomoni past joylashish; qiyalik; pente douce, raide, rapide d'un chemin, d'un terrain sekin-asta pastlab boradigan, tik qiyalik, yo‘lning, joyning qiyaligi; une pente de quinze pour cent o‘n besh gradusli qiyalik
    2. qiya, qiyalik, nishab, o‘r; suivre la pente du terrain yerning qiyaligi bo‘ylab ketmoq; loc.fig. suivre sa pente o‘z mayliga qarab ish qilmoq
    3. en pente gorizontal bo‘ lmagan, qiya, nishab; qiya yer; chemin en pente douce, raide sekin-asta pastlab bordigan, tik qiya yo‘ l
    4. qiya, qiyalik, qiya yuza, yon bag‘ir, nishab; descendre, monter une pente qiyalikdan tushmoq, qiyalikdan ko‘ tarilmoq; en haut, en bas de la pente qiyaning tepasida, pastida; la pente d'une colline tepalikning yon bag‘ri; la pente d'un toit tomning nishabi
    5. mayl, havas, ishtiyoq; être sur une mauvaise pente yomon odati bo‘lmoq; remonter la pente yomon odatini tashlamoq.

    Dictionnaire Français-Ouzbek > pente

  • 16 perpendiculaire

    I adj. perpendikulyar, tik; perpendiculaire à -ga perpendikulyar, bilan to‘g‘ri burchak hosil qiluvchi; plans perpendiculaires perpendikulyar yuzalar
    II nf. perpendikulyar, tik chiziq; tirer une perpendiculaire perpendikulyar chiziq chizmoq.

    Dictionnaire Français-Ouzbek > perpendiculaire

  • 17 planton

    nm.
    1. aloqachi askar, soqchi
    2. fam. tik, oyoqda turish; rester de planton une heure bir soat tik turmoq.

    Dictionnaire Français-Ouzbek > planton

  • 18 redresser

    I vt.
    1. to‘g‘ri, tik holatga keltirmoq, to‘g‘rilamoq, tekislamoq, tiklamoq; redresser un poteau ustunni tiklamoq; redresser la tête boshini ko‘tarmoq
    2. to‘g‘rilamoq, tekislamoq, tuzatmoq, to‘g‘ri holga keltirmoq; redresser une tôle tordue, déformée buklangan, egilgan tunukani to‘g‘rilamoq
    3. tuzatmoq, to‘g‘rilamoq, yaxshilamoq, ishga solib yubormoq; redresser la situation sharoitni tuzatmoq
    II se redresser vpr. to‘g‘rilanmoq, tiklanmoq, rostlanmoq, tik turmoq, qaddini rostlamoq; fig. l'économie du pays s'est redressée après la guerre mamlakat iqtisodi urushdan keyin qaddini rostlab oldi; redresse-toi! qaddingni rostla!

    Dictionnaire Français-Ouzbek > redresser

  • 19 romain

    -aine
    I adj. qadimiy Rimga oid, Rim; l'empire romain Rim imperiyasi; chiffre ronain rim raqami
    II n.
    1. rimliklar; loc. un travail de romain mushkul ish
    2. nm. tik bosma harf; imprimer un texte en romain matnni tik bosma harflar bilan bosmoq.

    Dictionnaire Français-Ouzbek > romain

  • 20 verticalement

    adv. tik, tip-tik, tikka, tikkasiga, vertikal yo‘nalishda.

    Dictionnaire Français-Ouzbek > verticalement

Страницы

См. также в других словарях:

  • Tikəbənd —   Municipality   …   Wikipedia

  • TiK — is an open source instant messaging client for the AOL Instant Messenger (AIM) system, which uses AOL s TOC protocol. It is a GUI client which is written in the Tcl/Tk programming language. Reportedly, the T and the K in TiK s name stands for Tk …   Wikipedia

  • tik — {{/stl 13}}{{stl 8}}rz. mnż IIa, D. u {{/stl 8}}{{stl 7}} niezależny od woli, powtarzający się okresowo skurcz kilku mięśni, zwykle mięśni mimicznych twarzy : {{/stl 7}}{{stl 10}}Mieć tik. Tiki nerwowe. <fr.> {{/stl 10}} …   Langenscheidt Polski wyjaśnień

  • Tik — (russisch), Zwillich, Bührenzeug …   Pierer's Universal-Lexikon

  • tik- — *tik germ.?, Verb: nhd. zeigen; ne. show (Verb); Etymologie: idg. *deik̑ , Verb, zeigen, weisen, sagen, Pokorny 188; s. ing. *dei (1), *dei̯ə …   Germanisches Wörterbuch

  • tik — 1 tìk prt. 1. N vien, tiktai (išskyrimui, apribojimui, tikslinimui reikšti): Jis tìk penkis rublius teturi DŽ. Taip jie tik mums daro J.Jabl. Tik truputį paeina NdŽ. Šuo pasikliovęs ant mėsos, kita nieką neėda, tìk mėsą J. Gausi tìk tai, ką… …   Dictionary of the Lithuanian Language

  • tik — 2 tìk conj. 1. KŽ o, bet, tačiau (priešpriešai žymėti): Kloji minkštai, tìk gulėti kieta NdŽ. Visas medžias lygus, tik viena kvaja išsistačius Šlčn. Nieko te nėra [padaryti rezgines], tìk tas išpynimas Skrb. Tìk ką toli gyveni, dažnai pas… …   Dictionary of the Lithuanian Language

  • tík — 1 a m (ȋ) tropsko drevo ali plemenit rumenkasto rjav les tega drevesa: pohištvo iz tika 2 a m (ȋ) kratek, šibek glas pri udarcu, trku ob trdo snov: tik kapljice 3 a m (ȋ) med. nehoteno, ponavljajoče se trzanje navadno obraznih mišic:… …   Slovar slovenskega knjižnega jezika

  • tik — ba·tik; geo·po·li·tik; han·tik; kar·tik; ka·tik; macht·po·li·tik; ras·tik; re·al·po·li·tik; tik·ka; tik·ker; tik·kun; tik·o·loshe; welt·po·li·tik; tik·o·losh; …   English syllables

  • tikə — is. 1. Böyük bir şeydən sınmış, qopmuş, ayrılmış və ya kəsilmiş kiçik hissə, parça, qırıq. <Rövşən> salam əleykəssalamdan sonra daşın bir balaca tikəsini ustaya verib dedi. . «Koroğlu». // Yeyilən şeyin bir hissəsi. Pendir tikəsi. –… …   Azərbaycan dilinin izahlı lüğəti

  • tik — 3 tìk interj. kartojant 1. Jn, NdŽ, Pg cik (viščiukus šaukiant): Tìk tìk tìk šaukia viščiukus DŽ. 2. NdŽ laikrodžio tiksėjimui žymėti: Tìk tìk tìk tìk tiksi laikrodis DŽ. Tik tik tik ėjo laikrodis rš. 3. širdies plakimui žymėti: O kas… …   Dictionary of the Lithuanian Language

Поделиться ссылкой на выделенное

Прямая ссылка:
… Нажмите правой клавишей мыши и выберите «Копировать ссылку»