en+mer

nf. dengiz.

1. ko‘pik; l'écume de la mer dengiz ko‘pigi; se couvrir d'écume ko‘pigi chiqmoq; un cheval couvert d'écume ko‘piklab ketgan ot; l'écume à la bouche, og‘zini ko‘pirtirib, g‘azab bilan

2. techn. shlak, toshqol (metall eritilganda qolgan qotishma).

nf. écume de mer g‘alvirak tosh, mayday teshikchali, yengil, olovbardor mineral; une pipe en écume g‘alvirak toshdan qilingan trubka.

-pleine

1. to‘la, to‘liq, liq to‘la, limmo-lim; plein à ras bords limmo-lim, qirg‘og‘igacha to‘la; loc. une valise pleine à craquer yorilib ketguday qilib to‘ldirilgan jamadon; parler la bouche pleine og‘zi to‘la gapirmoq; avoir l'estomac plein qorni to‘q bo‘lmoq; plein comme une barrique to‘yib ichgan; fam. un gros plein de soupe meshqorin odam; un plein panier de légumes bir savat sabzavot; loc. saisir qqch. à pleines mains biror narsani mahkam ushlamoq; sentir à plein nez burunni yorib yubormoq

2. bo‘g‘oz (hayvon haqida)

3. liq to‘la; les autobus sont pleins avtobuslar liq to‘la

4. to‘lgan, to‘lib-toshgan, cheksiz; plein de berilib ketmoq, boshi bilan sho‘ng‘ib ketmoq; plein de soi-même o‘ziga bino qo‘ymoq

5. fam. boy-badavlat, farovon

6. semiz, to‘ladan kelgan, lo‘ppi, baqaloq; des joues pleines kulcha yuz

7. to‘ la-to‘kis, mukammal, to‘lgan; la pleine lune to‘lin oy; reliure pleine peau to‘la teridan qilingan muqova; un jour plein to‘la bir kun; travailler à plein temps, à temps plein to‘la stavkada ishlamoq

8. to‘la, to‘liq, batamom; plein succès to‘la yutuq; donner pleine satisfaction ko‘ngliga to‘la taskin bermoq; loc.adv. à plein, en plein borligicha, astoydil, baralla, to‘la; en plein(e) ayni, avji, naq, rosa; vivre en plein air tashqarida yashamoq; en pleine mer ochiq dengizda; se réveiller en pleine nuit yarim tunda uyg‘onmoq; visez en plein milieu naq o‘rtasini mo‘ljallang; fam.loc.adv. en plein sur, en plein dans ayni, naq, xuddi o‘ziga; en plein dans le mille naq mo‘ljalga urmoq; la pleine mer ochiq dengiz; le plein air ochiq havo; plein de to‘lib toshgan, g‘ij-g‘ij, to‘la; un pré plein de fleurs yaylov to‘la gul; des yeux pleins de larmes jiqqa yosh to‘la ko‘zlar; les rues sont pleines de monde ko‘chalar odamlarga to‘la; fam. tout plein de juda ham, benihoyat, g‘oyat.

1. to‘lalik, to‘liqlik; mukammallik, to‘la-to‘kislik; la lune était dans son plein oy to‘lin, to‘lgan edi

2. avjida bo‘lmoq, ayni pallasida bo‘lmoq

3. faire le plein de to‘ldirmoq, to‘lg‘izmoq, to‘latmoq; faire le plein (d'essence) (benzinga) to‘latmoq

4. to‘lalik (joyga nisbatan); les pleins et les vides to‘la va bo‘sh joylar

5. yo‘g‘on yozuv.

I prép. to‘la, to‘ liq, liq, ko‘p; loc. en avoir plein la bouche biror kimsa yoki biror narsa og‘zidan tushmaslik; fam. en avoir plein les bottes yuraverib oyog‘i uzulib tushay demoq; en avoir plein le dos yelkasining yag‘iri chiqib ketmoq; en mettre plein les yeux, la vue à qqn. birovning ko‘zini qamashtirmoq; fam. usti to‘la, hamma joyi to‘la; loc.adv.fam. plein de juda ko‘p, tumonot, liq, to‘la; il y avait plein de monde tumonat odam bor edi

II adv.fam. tout plein chunonam, g‘oyat, o‘lgiday; c'est mignon tout plein bu g‘oyat yoqimtoy.

I vt.

1. xarob qilmoq; ishdan chiqarmoq, buzmoq

2. fam. ezib g‘ijimlamoq

3. fam. qattiq so‘kmoq, haqoratlamoq

II s'abîmer vpr.

1. aynimoq, buzilmoq, ishdan chiqmoq; xarob bo‘lmoq; s'abîmer les yeux ko‘zini ishdan chiqarmoq

2. qulab tushmoq, ag‘darilmoq; l'avion s'abîma dans la mer samolyot dengizga qulab tushdi

3. fig. ko‘milmoq, cho‘mmoq, butunlay berilib, sho‘ng‘ib ketmoq; s'abîmer dans la solitude o‘zi bilan o‘zi ovora bo‘lib qolmoq.

1. (qqn à qqch) siqmoq, siqib, qisib bormoq; acculer un ennemi à la mer dushmanni dengizga siqib bormoq

2. fig. ilojsiz qoldirmoq; olib kelmoq; la crise économique a acculé l'entreprise à la faillite iqtisodiy buhron korxonani sinishga olib keldi.

I vt.

1. qimirlatmoq, silkitmoq, tebratmoq, likillatmoq; agiter un mouchoir ro‘molchani silkitmoq; l'oiseau agite les ailes qush qanotlarini qoqmoqda; le chien agite la queue it dumini likillatdi

2. aralashtirmoq, qormoq (suyuq narsalar); agiter le médicament avant de s'en servir iste'mol qilishdan avval dorini aralashtirmoq (silkitib aralashtirmoq)

3. bezovta qilmoq, hayajonga solmoq, jahlini chiqarmoq; j'étais agité par la curiosité qiziqish menga tinchlik bermasdi; la colère l'agite g‘azabdan u o‘zini yo‘qotib qo‘ygan edi

4. muhokama qilmoq, ko‘rib chiqmoq; agiter un problème masalani ko‘rib chiqmoq

II s'agiter vpr. harakatga kelmoq, hayajonga tushmoq, qo‘zg‘almoq, yugurib yelmoq; les branches s'agitent shoxlar tebranmoqda; la mer a commencé à s'agiter dengiz to‘lqinlana boshladi; le restaurant était plein, les garçon s'agitaient restoran odamlar bilan to‘la, ofitsiantlar yugurib-yelardilar.

1. armiya, qo‘shin; l'armée d'active harakatdagi armiya; l'armée de métier doimiy xizmatdagi, muntazam armiya; l'armée de terre, de l'air, de mer quruqlikdagi qo‘shinlar, harbiy-havo kuchlari, harbiy dengiz floti

2. fig. armiya (biror sohaning katta guruhi); une armée de chômeurs ishsizlar armiyasi.

vt. isitmoq, ilitmoq; le soleil a attiédit l'eau de la mer quyosh dengiz suvini ilitib qo‘ydi.

I vt. tavakkal, tavakkalchilik qilmoq, qaltis, xavfli ish qilmoq; xavf-xatar ostiga qo‘ymoq; tahlikaga solmoq; aventurer sa fortune dans une affaire biror ishda o‘z boyligini xavf-xatar ostiga qo‘ymoq

II s'aventurer vpr. jur'at, jasorat etmoq, qaror qilmoq, botinmoq; s'aventurer sur un pont branlant chayqalib turgan ko‘prikka qadam qo‘yishga botinmoq; s'aventurer en pleine mer ochiq dengizga chiqishga jur'at etmoq; s'aventurer une route inconnue notanish yo‘ldan yurishga qaror qilmoq.

1. hammom

2. cho‘milish tozi; bain de mer dengizda cho‘milish; bain de boue balchiq vannasi; bain d'air havo vannasi; bain de soleil quyosh vannasi.

1. bino, uy, inshoot

2. qurilish, qurilish ishlari

3. yirik kema; bâtiment de guerre harbiy kema; bâtiment de haute mer uzoqqa suzuvchi kema, okean kemasi.

1. qo‘l

2. tirsak

3. divan va kreslolardagi tirsakni qo‘yadigan joy

4. irmoq; bras de mer bo‘g‘oz.

I vt.

1. tinchlantirmoq, tinchitmoq, yupatmoq, ovutmoq, taskin, orom bermoq

2. yumshatmoq, muloyimlashtirmoq, to‘xtatmoq, bosmoq, tiymoq, kuchsizlanmoq, susaymoq, bo‘shashmoq (og‘riq, jahl)

II se calmer vpr. tinchlanmoq, ovunmoq, yupanmoq; la tempête, la mer s'est calmée bo‘ron, dengiz tinchlandi, tinchidi; calmez-vous tinchlaning.

-chienne

nm. et nf.

1. it, kuchuk, ko‘ppak; chien d'arrêt iskovuch it, chien de garde soqchi it; chien de policier izquvar it; chien de berger bo‘ribosar; nom d'un chien jin ursin; entre chien et loup tong qorong‘usida, qosh qorayganda

2. chien de mer nahang, akula; chien d'une arme qurol tepkisi; être couché en chien de fusil g‘ujanak bo‘ lib yotmoq.

I nf. g‘azab, nafrat, qahr, jahl, zarda, jaholat; accès (crise, mouvement) de colère nafrat huruji; passer sa colère sur qqn. birovga zahrini, g‘azabini solmoq; être, se mettre en colère jahllanmoq; la mer est en colère dengiz quturayotibdi

II adj. g‘azablangan, jahllangan.

I vt. davom ettirmoq, qilmoq; continuer à faire qqch. (de faire) biron ish qilishni davom ettirmoq; continuer à croire to‘xtovsiz o‘ylamoq

II vi. davom etmoq, qilmoq; la pluie continue yomg‘ir yog‘ishda davom etayotibdi

III se continuer vpr. cho‘zilmoq, cho‘zilib ketmoq; ces montagnes continuent jusqu'à la mer bu tog‘lar dengizgacha cho‘ziladi.

1. urish, zarba, turtish, urilish, itarish, tepki, tepib yuborish; foot. coup de pied tepki; coup bien placé, coup bien ajusté aniq zarba; coup au but darvozaga to‘p tepish; coup d'envoi birinchi tepish; coup franc direct jarima tepish; coup franc indirect erkin to‘p tepish (tennisda); coup de pied à la lune charxpalak bo‘lib suvga sakrash; porter un coup zarba bermoq; sans coup férir kurashsiz, qarshiliksiz; coup dur noxushlik, ko‘ngilsizlik, falokat; coup de Jarnac xiyonat, xiyonatkorlik; faire les quatre cents coups ortiqchalikka berilmoq, aysh-ishrat qilmoq, ichkilikbozlik qilmoq, noma'qulchilik, nojo‘ya ish qilmoq; faire coup double bir o‘q bilan ikki quyonni urmoq; loc.adv. après coup keyinchalik, kechroq, juda kech; à coup sûr albatta, shubhasiz, muqarrar; tout à coup to‘satdan, dabduristdan, qo‘qqisdan, daf'atdan, bexosdan, banogoh, ittifoqo; loc.prép. à coup de yordami, vositasi bilan, orqali, yordamida; sous le coup de ta'sirida, ta'siri ostida

2. taqillatish, chertish, urish, chiqillash; frapper les trois coups pardani ko‘ tarishga ishora qilmoq (Fransiyada); sur le coup de minuit rosa yarim tunda

3. ish, harakat, muomala, qiliq, voqea, hodisa, yurish, yo‘l, siljish, ko‘chish; coup de génie iste'dodli yurish; coup d'Etat davlat to‘ntarilishi; coup de force zo‘ravonlik ishi, to‘ntarish, fitna, suiqasd; mil. katta kuchlar bilan zarba berish; coup d'éclat muvaffaqiyat, yutuq, g‘alaba; coup d'essai boshlang‘ ich tajriba; coup monté oldindan tayyorlangan hiylanayrang; bon coup xayrli ish, jasort, dovyurak yurish; mauvais coup nojo‘ya, chakki, xunuk ish, jinoyat; faire son coup o‘z ishini qilmoq; le coup était fait ish bitdi, bo‘lar ish bo‘ldi; être dans le coup xabardor bo‘lmoq, bilmoq; manquer son coup muvaffaqiyatsizlikka uchramoq; monter un coup à qqn. aldamoq, pand bermoq, aldab ketmoq; ce sont là de ses coups bu uning nayranglari, qiliqlari; à coup d'hommes jonli kuch bilan

4. coup, coup de feu o‘q uzish, otish; coup de fusil miltiq otish, miltiqdan o‘q uzish; fig. benihoya katta, cheksiz, haddan tashqari hisob-kitob (restoranda); tir coup par coup yakka otishma, bir-bir otadigan otishma; coup de canon to‘p otish; coup long uchib o‘ tib ketish; coup court uchib yetib bormaslik; coup fusant portlash

5. xuruj, tutish, bostirib kelish, hayajon; être aux cent coups katta tashvish, hayajonda bo‘lmoq

6. ho‘plam, yutish, qultum, yutim; à boire un coup de trop ortiqcha ichmoq

7. marta, yo‘la, karra, bor, topqir, daf'a, qatla, maxal, gal, safar, vaqt; deux coups ikki safar; en deux coups ikki martada; loc.adv. en un coup, d'un seul coup bir martada, bir galda, bir yutishda; du premier coup bir yo‘la; encore un coup yana bir bor; pour le coup bu gal, safar; pour le coup c'est ridicule manabu juda kulgili; coup sur coup ketma-ket, qatorasiga, bir yo‘la, birvaraqayiga, to‘xtamasdan, muntazam ravishda, takrorlanib; du même coup birga, hamjihat bo‘lib, bir yoqadan bosh chiqarib; tout d'un coup birdaniga; à tout coup har safar, gal; sur le coup darhol, darrov, shu onda, shu zahoti; coup de vent shamolning birdan kuchayishi, qattiq, shiddatli shamol, bo‘ron, qasir-qusur; en coup de vent jadal, tez, shiddat bilan, ildam; coup de mer qattiq shamol; coup de soleil issiq urish; coup de tonnerre chaqmoq qasur-qusuri; coup de foudre yashin urishi; fig. bir qarashda muhabbat; coup de sang miyaga qon quyilish; coup de grisou kon gazlarining portlashi; coup de bec don cho‘qish; fig. coup de langue, coup de dent, coup de bec achchiq, istehzoli hazil, g‘iybat, fisq-fasod, chaynash, fisq-fujur; coup d'épingle to‘g‘nog‘ichni tiqib olish; fig. achchiq so‘z, piching, kesatiq, luqma; coup de gueule qo‘pol; do‘q, po‘pisa, dag‘dag‘a, baqiriq, jerkish, so‘kish, so‘kinish; coup de main dadil, tashabbus, yordam, bostirib borish, fitna, davlatni o‘zgartirish uchun xuruj, urinish, mil. jangovor qidiruv; donner un coup de main yordam bermoq; tenter un coup de main do‘q urmoq, qo‘l siltamoq; effectuer un coup de main bostirib bormoq; coup de collier zo‘r berish, tirishish, kuch; donner un coup de collier bor kuchini yig‘moq; coup de reins son, tos harakati; coup d'épaule yordam berish; coup d'oeil qarash, dunyo qarash, ko‘z tashlash, boqish, nazar, nigoh; coup de tête o‘ylamay qilingan ish; coup de dé, coup de fortune voqea, hodisa, hol, tasodif; coup de chapeau, coup de bonnet salomlashish, salom berish; pl.fig. xushomadgo‘ylik, laganbrdorlik; donner un coup de balai, de brosse yengil yelpi supirmoq, shchotka bilan tozalamoq; donner un coup de peigne taramoq; fig. koyimoq, tanbeh bermoq; coup de sifflet hushtak chalish; coup de sirène gudok qichqirig‘i; coup de crosse miltiq tepishi (orqaga urishi); coup de sonde qidiruv, tekshirish, davolash, tozalash; coup de frein tormoz berish, to‘xtatish; coup de téléphone telefon, qo‘ng‘iroq; coup de Bourse muvaffaqiyatli birja, ulgirji savdo bitimi; coup de théâtre kutilmagan yechim.

vt. g‘azablantirmoq, achchiqlantirmoq, jahlini chiqarmoq; se courroucer g‘azabdan tuklari hurpaymoq, tik bo‘lmoq, g‘azabdan ko‘zi qonga to‘ lmoq, g‘azabdan quturmoq, pishqirmoq; la mer se courrouce dengiz quturyapti.

prép. -da, ichida, -ga; courir dans la rue ko‘chada yugirib yurmoq; se trouver dans la cour hovlida turmoq; tomber dans la mer dengizga qulab tushmoq; tomber dans la misère yo‘qsil holatga tushmoq; cela lui arrive dans son enfance bu uning bolaligida yuz bergandi; cela coûte dans les deux cents euros bu ikki yuz evroga yaqin turadi.

1. yalanglikka, ochiq joyga chiqish; un débouché sur la mer dengizga chiqish

2. mollarni ochib sotish, chakana savdo qilish, bozorga chiqarish; ishlab chiqarilgan mollarni sotish joyi

3. fig. ishga joylashish, ish topish istiqboli, kelajagi, imkoniyatini qo‘llash, qobiliyati

4. mo‘rining og‘zi

5. mil. dastlabki, boshlang‘ich chegara

6. qurshovni yorib chiqish.