cheveux

I vt.

1. yoritmoq; aniq, ravshan ko‘rinadigan qilmoq, ravshan qilmoq; éclaircir une teinte, une couleur tus, rangni ravshan ko‘rinadigan qilmoq; cette tapisserie éclaircit la pièce bu gulqog‘oz xonani ochib yubordi

2. agr. siyraklashtirmoq; yaganalamoq; yagana qilmoq

3. suyultirmoq, chapishtirmoq, suv qo‘shmoq; éclaircir une sauce sousga suv qo‘shmoq

4. fig. tushunib bormoq, oydinlashtirmoq, tushuntirib ravshan, aniq qilmoq; éclaircir une question masalani oydinlashtirmoq

II s'éclaircir vpr.

1. ochilmoq, torishmoq (ob-havo haqida); le temps s'est éclairci havo ochildi

2. siyraklashtirmoq; ses cheveux se sont éclaircis uning sochlari siyraklashib qoldi

3. oydinlashtirmoq, ravshanlashtirmoq, ochilmoq; s'éclaircir la gorge tomoq qirmoq.

1. chalkashtirmoq, chigallashtirmoq; emmêler ses cheveux sochlarini chigallashtirmoq; emmêler du fil ipni chigallashtirmoq, chigal qilib yubormoq; emmêler une affaire ishni chigallashtirmoq, chalkash qilib yubormoq.

1. boshoq; un épi de blé bug‘doy boshog‘i; un épi de maïs makkajo‘xori so‘ tasi

2. un épi de cheveux tikkaygan soch, tepa soch

3. ko‘ndalang damba; suv yo‘nalishini muayan izga soluvchi to‘g‘on

4. uch, tepa, cho‘qqi.

nf. to‘g‘nog‘ich; une épingle à cheveux sochto‘g‘nog‘ich; une épingle à linge qisqich (arqonga yoyilgan kirni qisib qo‘yiladigan moslama) être tiré à quatre épingles sarishta kiyinmoq; tirer son épingle du jeu o‘yindan chiqmoq.

I vt.

1. qilmoq, tayyorlamoq; vous devriez bien faire cela siz buni qilishingiz kerak edi; il faut faire qqch. nimadir qilish kerak; c'est ce que je fais men aynan shuni qilaman; il n'y a rien faire qiladigan ish yo‘q; cela ne fait rien bu hech narsa qilmaydi

2. qilmoq, yasamoq, kashf qilmoq, ishlab chiqarmoq; faire des vers she'r to‘qimoq; faire un discours nutq so‘zlamoq; faire un dessin rasm chizmoq; faire un plan plan tuzmoq

3. qilmoq, bajarmoq; faire la commission topshiriqni bajarmoq

4. qilmoq; faire un tour, faire une promenade sayir qilmoq; faire un voyage sayohat qilmoq; faire qqch. sans y être convié biror narsani so‘ramasdan qilmoq; faire un bilan xulosa qilmoq, yakunlamoq; faire mouche maqsadga erishmoq, mo‘ljalga urmoq; faire naufrage kema halokatga uchramoq; faire la conquête de erishmoq, nimanidir egallab olmoq; faire injure à kimnidir haqorat qilmoq, xafa qilmoq; faire pression siquvga olmoq; faire la grève ish tashlamoq, isyon ko‘ tarmoq; faire la guerre urushmoq, urush olib bormoq; faire l'étalage de qqch. nimanidir namoyish qilmoq; faire ses dévotions diniy marosimlarni bajarmoq, ibodat qilmoq, sig‘inmoq; faire une tache dog‘ qilmoq; faire le malin ayyorlik qilmoq; faire la fanfaron, faire le glorieux maqtanmoq, katta og‘izlik qilmoq, katta gapirmoq; faire corps avec bir butunni tashkil qilmoq; faire figure de ko‘rinishga ega bo‘lmoq; faire mine de shunchaki ko‘rinish qilmoq, o‘zini qilib ko‘rsatmoq; faire face à qarshilik qilmoq; faire faillite sinmoq, qashshoqlashmoq; faire justice de hukm chiqarmoq, fosh qilmoq; faire don de sa personne o‘zini qurbon qilmoq; faire-part xabar bermoq, xabardor qilmoq; faire main basse o‘g‘irlamoq, qaroqchilik qilmoq; faire preuve de isbotlamoq; faire usage de qo‘llamoq; faire volte-face qarashlarni tezda o‘zgartirmoq; faire front qarshilik ko‘rsatmoq; faire de la publicité reklama qilmoq; faire grand cas de qadrlamoq, katta ahamitat bermoq; faire état de e' tiborga olmoq; faire droit à qoniqtirmoq, yo‘l bermoq; faire coupable aybdor deb hisoblanmoq, ayblamoq

5. nima bilandir mashg‘ul bo‘lmoq; faire sa médecine tibbiyotni o‘rganmoq; faire du sport sport bilan shug‘ullanmoq

6. faire le lit joyni yig‘moq, to‘shamoq; faire la vaisselle idish-tovoq yuvmoq; faire sa toilette yuvinmoq; faire ses cheveux sochini oldirmoq; faire le trottoir fohishalik bilan shug‘ullanmoq

7. tayinlamoq; on l'a fait professeur uni o‘qituvchi qilib tayinlashdi

8. chaqirmoq, chorlamoq, taklif qilmoq, sabab bo‘lmoq, zarar keltirmoq; faire des dificultés to‘sqinlik qilmoq, to‘sqin bo‘lmoq; faire obstacle to‘siq bo‘lmoq, to‘xtatmoq; faire honte uyaltirmoq; faire plaisir zavq-shavq keltirmoq; faire du chagrin xafa qilmoq; faire de la peine urintirmoq, bezovta qilmoq; faire peur qo‘rqitmoq; faire du bruit shovqin qilmoq

9. bo‘lib ko‘rinmoq, tuyulmoq, o‘xshatmoq; faire honneur à izzatlamoq, hurmatlamoq; faire du zèle tirishmoq, g‘ayrat qilmoq; faire attention à diqqatini jalb qilmoq

10. faire rire kuldirmoq; faire mourir o‘ldirmoq; faire savoir xabar bermoq; faites entrer! kiriting! faire passer bermoq, yetkazmoq; faire valoir daromad olmoq; ta'kidlamoq, alohida ajratmoq; faire faire qilishga buyirmoq

II vi.

1. harakat qilmoq; faire bien, mal yaxshi, yomon harakat qilmoq; faire de son mieux butun vujudi bilan harakat qilmoq; il ferais mieux de rester u qolsa yaxshi bo‘lardi

2. v.impers. il fait froid sovuq

III se faire vpr.

1. bo‘lmoq, bo‘ la boshlamoq; se faire vieux keksaymoq, qarimoq; yoshiga yosh qo‘shilmoq

2. o‘rnashmoq, qaror topmoq; paydo bo‘lmoq, yuzaga kelmoq

3. o‘ziga yaratmoq, paydo qilmoq; se faire des embêtements o‘ziga noxushlik yaratmoq; se faire de la bile, se faire du mauvais sang xafa bo‘lmoq, ko‘ngli tushib ketmoq; se faire un devoir de o‘zining vazifasi, burchi deb bilmoq

4. (à qqch) ko‘nikmoq, o‘rganmoq; se faire au froid sovuqqa ko‘nikmoq

5. s'en faire hayajonlanmoq, bezovta bo‘lmoq; ne pas s'en faire hayajonlanmaslik; il se fait froid sovuq bo‘ lmoq; comment se fait-il? bu qanday ro‘y berdi; c'est fait tayyor; c'est un grand pas de fait bu oldinga qarab katta siljish; faisant fonction bajaruvchi, o‘rniga ishlab turuvchi, vazifani ado etuvchi; chemin faisant yo‘l-yo‘lakay.

nm. ustalik, uslub, texnika, bajarish.

I nf. tolali ashyo

II adj.inv. il a les cheveux filasse u oq sochli, malla sochli.

-grise

I adj.

1. kulrang, bo‘z, ko‘kimtir; la matière grise miyaning kulrang moddasi; les cheveux gris oqargan, oqarayotgan soch; il fait gris bulutli; faire grise mine à qqn. yomon kutib olmoq

2. fam. ichgan, kayfi bor, mastroq; être gris shirakayf bo‘lmoq

II nm.

1. bo‘z rang; gris perle marvarid bo‘z rang

2. ko‘kimtir tus (ot haqida)

3. bo‘z kiyim.

-euse

1. yungli matoh

2. mayin, momiqday; cheveux laineux mayin soch.

nm. tekislash, silliqlash; le lissage des cheveux sochni tekislash, silliqlash.

1. yaltiratmoq, yarqiratmoq; le chat lustre son poil en se léchant mushuk junini yalab yaltiratadi; des cheveux lustrés yaltiratilgan soch; veste lustrée aux coudes tirsaklari yaltirab ketgan kurtka.

I vt.

1. qo‘ymoq, joylamoq, tashlamoq; mettez cela ici, là, autre part buni bu yerga, u yerga, boshqa joyga qo‘ying; mettre sur ustiga qo‘ymoq; mettre dans ichiga qo‘ymoq, kiritmoq; mettre du vin en bouteilles vinoni shishalarga quymoq; mettre en terre yerga o‘ tqazmoq, ko‘mmoq; mettre à un endroit joylamoq; mettre près, auprès de yaqinlashtirmoq; mettre ses mains derrière le dos qo‘lini orqasiga qilmoq

2. joylamoq; mettre un enfant sur sa chaise bolani kursiga o‘ tqazmoq; mettre qqn. sur la route biron kishiga yo‘l ko‘rsatmoq; fig. mettre qqn. sur la voie biron kishini yo‘lga solmoq

3. joylamoq, qo‘yib qo‘ymoq; il a mis son fils en pension u bolasini pansionga joyladi; mettre en place joyiga, olib qo‘ymoq; mettre qqn. à la porte biron kishini haydab chiqarmoq; loc. mettre au monde, au jour dunyoga keltirmoq

4. kiyib yurmoq, taqib yurmoq; mettre des gants qo‘lqop kiyib yurmoq

5. qo‘shmoq, solmoq, taqmoq; mettre un ingrédient dans un plat ovqatga massaliq solmoq; elle s'est mis une barrette dans les cheveux u sochiga to‘g‘nog‘ich taqdi

6. joylamoq, joylashtirmoq, o‘rnatmoq; mettre le couvert, la table dasturxon yozmoq, stol tuzamoq; il a fait mettre l'électricité dans la grange u omborxonaga elektr tushirtirdi

7. (à) sarflamoq, qo‘shmoq; mettre du soin à se cacher, de l'énergie à faire qqch. yashirinish tashvishini qilmoq, biron ishni qilish uchun kuch-quvvat sarflamoq; loc. il y a mis du sien u yonidan to‘ladi

8. (dans, en, à) solmoq, qo‘ymoq (ichiga); mettre de grands espoirs en qqn. biron kishiga katta umid bog‘lamoq

9. (à) belgilamoq, aniqlamoq (baho, narx haqida), sarflamoq; mettre plusieurs jours à faire qqch. biror narsa qilish uchun bir necha kun sarflamoq; y mettre le prix narxini belgilamoq, to‘lamoq

10. qo‘zg‘amoq, tug‘dirmoq, sabab bo‘lmoq; il a mis le désordre, le trouble partout u hamma joyda tartibsizlik, notinchlik tug‘dirdi

11. yozmoq, yozib qoldirmoq; mettre son nom sur un album albomda o‘z nomini yozib qoldirmoq; fam. mettons que o‘ylaymizki, niyat qilamizki, mo‘ljallaymizki, taxmin qilamizki

12. loc.fam. mettre les bouts, les voiles juftakni rostlamoq, urmoq; on les met juftakni uramiz

13. yangi bir holatga qo‘ymoq; mettre qqn. debout birovni tikka qilib qo‘ymoq; mettre bas, à bas qulatmoq; mettre bas tug‘moq (hayvonga nisbatan); la chienne a mis bas it tug‘di

14. ma'lum bir holatga keltirmoq; voulez-vous mettre le loquet, le verrou? ilmoqni tushirib, zulfinni surib solib qo‘ya olasizmi?

15. yangi bir holatga qo‘ymoq, o‘tkazmoq; mettre du blé en gerbe bug‘doyni bog‘lamoq; mettre un texte en français matnni fransuz tiliga tarjima qilmoq; mettre à holatga qo‘ymoq, solmoq; mettre un bassin à sec hovuzning suvini quritmoq

16. mettre qqch. ou qqn. dans, en, à qo‘ymoq, keltirmoq (biror holatga); mettre en état tayyor holatga keltirmoq; mettre en contact uchrashtirmoq; mettre en présence muhayyo qilmoq; mettre en lumière, en cause oshkor qilmoq, xavf ostiga qo‘ymoq; mettre au point un appareil de photo fotoapparatni tayyor holatga keltirmoq; mettre qqn. à mort birovni qatl qilmoq; mettre en mouvement harakatga keltirmoq; mettre en vente savdoga qo‘ymoq; mettre en oeuvre harakatga keltirmoq, ishga solmoq, amalga oshirmoq

17. biror narsani ishga solmoq, harakatga keltirmoq; il met la radio à partir de six heures du matin u radioni ertalabgi soat oltidan boshlab qo‘yadi

II se mettre vpr.

1. joylashmoq, joy olmoq, joy egallamoq, o‘tirmoq, yotmoq; mets-toi dans ce fauteuil, sur ce canapé bu kresloga, bu divanga o‘tir; se mettre à la fenêtre deraza yoniga turmoq; elle s'est mise au lit u o‘rniga yotdi; se mettre à l'abri o‘zini panaga olmoq; loc. ne plus savoir où se mettre o‘zini qayerga qo‘yarini bilmay qolmoq

2. joylashgan, qo‘yilgan bo‘lmoq; je ne sais pas où se mettent les assiettes men tarelkalarni qayerga qo‘yilishini bilmayapman

3. bo‘lmoq; elle s'est mise en colère u achchiqlandi; uning jahli chiqdi; elles se sont mises d'accord ular kelishib olishdi

4. ma'lum holatni egallamoq; se mettre à genoux tiz cho‘kmoq; se mettre en civil grajdancha, oddiy hayotga o‘ tmoq

5. se mettre à qilishni boshlamoq, kirishmoq; se mettre au travail ishga kirishmoq; se mettre aux mathématiques matematikani o‘rganishga kirishmoq; se mettre à faire qqch. biror narsa qilishni boshlamoq

6. loc. n'avoir rien à se mettre kiygiday narsasi bo‘lmaslik

7. fam. do‘pposlashmoq; qu'est-ce qu'ils se mettent! nega ular do‘pposlashishyapti!

-ée

adj. nam, ho‘l; évitez de sortir les cheveux mouillés ho‘l soch bilan tashqariga chiqishdan ehtiyot bo‘ ling; être mouillé jusqu'aux os jiqqa ho‘l bo‘lmoq; les yeux mouillés de larmes ko‘zlari jiqqa yosh.

vt. o‘rmoq; natter ses cheveux sochlarini o‘rmoq.

nf. qor; bonhomme de neige qorbobo; neige carbonique qattiq uglekislota, quruq muz; oeufs à la neige shakar qo‘shib ko‘pirtirilgan tuxum oqi; barbe, cheveux de neige oppoq soqol, soch.

1. tugun; faire un noeud tugun tugmoq, tugunlamoq; noeud simple, double noeud oddiy, qo‘shaloq tugun; noeud coulant sirg‘aluvchi tugun; noeud de cravate galstuk tuguni; loc. noeud gordien chigal masala; loc. avoir un noeud dans la gorge tomog‘iga bir narsa tiqilib qolmoq

2. bant, bantik; mettre des noeuds dans les cheveux sochiga bantik taqmoq; noeud papillon, noeud pap abrév.fam. kapalak nusxa tugun

3. o‘ralashish, chirmashish, g‘ujg‘on; noeud de vipères qora ilonlarning inidagi g‘ujg‘oni

4. litt. aloqa, rishta, ahd; les noeuds solides de leur amitié ularning mustahkam do‘stlik rishtalari

5. turmushda kutilmagan hodisa, voqea, mushkul ahvolning tuguni, chigallashgan nuqtasi, tugun (ba'zi holatlarning o‘zaro aralashib, chigallashib ketgan nuqtasi, murakkab vaziyat, sharoit, holat va hokazo); voilà le noeud de l'affaire mana ishning chigal joyi

6. uzel (ma'lum ishga xizmat qiladigan inshootlar, mexanizmlar majmui); noeud ferroviaire, routier temir yo‘l, yo‘l-aloqa uzeli

7. shish, g‘udda, g‘urra, bo‘qoq (daraxtlarda); noeuds d'un tronc, d'un bâton daraxtning tanasidagi bo‘qoq, tayoqning g‘uddasi.

nm.mar. uzel (kemaning tezlik o‘lchovi); navire qui file vingt noeuds yigirma uzelda yuradigan kema.

1. tebranish, chayqalish, to‘ lqinlanish; hilpirash

2. ilangbilang, baland-past, to‘lqinsimon chiziq, yuza; les ondulations des cheveux sochning jingalagi; ondulation du sol, du terrain yerning, maydonning baland-pastligi

3. sochni jingalaklash, zavivka.

vt. oksidlamoq, kislorod qo‘shmoq, kislorodlamoq; eau oxygénée vodorod peroksidi; oxygéner les cheveux sochni vodorod peroksidiga solmoq; fam. s'oxygéner (les poumons) toza havodan nafas olmoq, shamollamoq;.

I vt.

1. taramoq (sochini); peigner ses cheveux sochini taramoq; peigner qqn. birovning sochini taramoq

2. taramoq, titmoq; peigner la laine, le chanvre jun, zig‘ir tolasini titmoq

II se peigner vpr. taranmoq; elle s'habille, se peigne u kiyinyapti, taranyapti.

1. qazg‘oq, bosh kepagi; tes cheveux sont pleins de pellicules soching to‘la qazg‘oq

2. yupqa parda; une mince pellicule de boue séchée yupqa qurigan loy pardasi

3. fotoplyonka, kinoplyonka; acheter un rouleau de pellicule bir katushka fotoplyonka sotib olmoq.

I vt.

1. yo‘qotmoq, mahrum bo‘lmoq, ayrilmoq, boy bermoq, qo‘ldan ketkizmoq; il perd, il a perdu tout son argent au jeu, dans une faillite u o‘yinda, omadsizlikda bor pulini boy beryapti, boy berdi; perdre son emploi ish joyini yo‘qotmoq; loc. n'avoir plus rien a perdre yo‘qotadigan hech vaqosi bo‘lmaslik; vous ne perdez rien pour attendre kutganingizga yetasiz; fam. tu ne le connais pas? tu n'y perds rien, tu ne perds rien sen uni tanimaysanmi? ko‘p narsa yo‘qotmapsan, ko‘p narsa yo‘qotmapsan!

2. yo‘qotmoq, ayrilmoq, judo bo‘lmoq; elle avait perdu son père à douze ans u otasidan o‘n ikki yoshida ayrilgan edi; depuis qu'il boit, il a perdu tous ses amis ichishni boshlagandan beri u hamma do‘stlaridan ayrildi

3. yo‘qotmoq (bir qismini, sifatini); perdre ses cheveux sochi to‘kilib ketmoq; perdre du poids ozmoq; perdre ses forces kuchdan qolmoq; perdre la vie hayotini yo‘qotmoq, o‘lmoq; perdre la raison aqldan ozmoq; perdre la mémoire xotirasini yo‘qotmoq; perdre connaissance hushidan ketmoq; perdre courage yuragi dov bermaslik; perdre patience sabri tugamoq, toqati toq bo‘lmoq; ce procédé a perdu son intérêt bu ish o‘z mohiyatini yo‘qotdi; certains mots perdent leur sens ayrim so‘zlar o‘z ma'nolarini yo‘qotadilar

4. yo‘qotib qo‘ymoq, adashtirib qo‘ymoq; j'ai perdu mon stylo men ruchkamni yo‘qotib qo‘ydim; nous avons perdu notre guide biz yo‘lboshlovchimizni adashtirib qo‘ydik

5. yo‘qotmoq, tushirib yubormoq; le blessé perd beaucoup de sang yarador ko‘p qon yo‘qotyapti

6. yo‘qotmoq, qochirmoq; ne pas perdre une bouchée, une miette d'une conversation suhbatdan biror og‘iz so‘zni ham, bir ushoqni ham yo‘qotmaslik; loc. perdre qqn.qqch. de vue biror kimsani, biror narsani ko‘zdan qochirmoq (borib ko‘rmaslik, uchrashmaslik); nous nous sommes perdus de vue biz birbirimizni ko‘zdan qochirdik

7. yo‘qotmoq, boshqarolmay qolmoq, adashmoq; perdre son chemin yo‘ldan adashmoq; loc. perdre pied nima qilarini bilmaslik, qiyin ahvolda qolmoq; perdre le nord o‘zini yo‘qotmoq, hayajonlanmoq, to‘lqinlanmoq

8. yo‘qotmoq, foydalanib qolmaslik, o‘tkazib yubormoq; perdre du temps vaqtni yo‘qotmoq; perdre son temps o‘z vaqtini bekorga o‘ tkazmoq; vous n'avez pas un instant à perdre bir daqiqa ham yo‘qotmasligingiz kerak; il a perdu une bonne occasion de se taire u jim tursa yaxshiroq bo‘lar edi

9. yutqazmoq, boy bermoq, qo‘ldan chiqarmoq; perdre l'avantage ustunlikni boy bermoq; perdre la partie o‘yinni boy bermoq; perdre une bataille jangni yutqazmoq; perdre un procès u ishni yutqazdi (sudda); il a perdu u yengildi; il a horreur de perdre u yutqazadi (u yaxshi o‘yinchi emas); perdre du terrain orqada qolaboshlamoq, yutqazaboshlamoq, tashabusni boy bermoq; cette maladie perd du terrain bu kasallik chekinaboshladi

10. mahrum qilmoq; halok, nobud qilmoq, juvonmarg, xarob qilmoq; il cherche à nous perdre u bizni nobud qilmoqchi

11. tushirmoq (obro‘sini), zarar qilmoq (obro‘siga), mahrum qilmoq (obro‘sidan, amalidan), o‘z boshiga yetmoq; son excès d'ambition le perdra uning o‘ ta shuhratparastliligi o‘z boshiga yetadi; perdre qqn. auprès de qqn. biror kishini biror kishi oldida obro‘sini to‘kmoq; c'est le témoignage de son complice qui l'a perdu o‘z sherigining guvohligi uning boshiga yetdi

12. buzmoq, yo‘ldan ozdirmoq, yo‘ldan chiqarmoq; uning yomon tanishlari uni yo‘ ldan chiqardi; relig. yo‘ldan ozdirmoq, yo‘ldan chiqarmoq, gunohi azimga botirmoq

13. birovni to‘g‘ri yo‘ldan chiqarmoq, adashtirmoq

II se perdre vpr.

1. yo‘q bo‘lib ketmoq, yo‘qolmoq; les traditions se perdent an'analar yo‘q bo‘lib ketyapti

2. yomon foydalanilmoq, keraksiz bo‘lmoq, yo‘qotmoq, boy bermoq; laisser (se) perdre une occasion qulay paytni boy bermoq

3. g‘oyib bo‘lmoq, yo‘q bo‘lmoq; des silhouettes qui se perdent dans la nuit tunda g‘oyib bo‘ladigan sharpalar

4. adashmoq, adashib qolmoq; chalg‘imoq, tutilib qolmoq; nous allons nous perdre biz adashib qolamiz; c'était la nuit et je me suis perdu tun edi va men adashib qoldim; plus je pense à ce problème, plus je m'y prends men bu masalani qancha o‘ylasam, shuncha adashib ketaman; se perdre dans, en botmoq, berilmoq, g‘arq bo‘lmoq; se perdre dans ses pensées o‘z xayollariga g‘arq bo‘lmoq

5. relig. yo‘ldan ozmoq, gunohi azimga botmoq.