-
1 croyance
iñi. -
2 foi
iñi. -
3 misogynie
misogynie [mizɔʒini]feminine noun* * *mizɔʒininom féminin misogyny* * *mizɔʒini nf* * *misogynie nf misogyny.[mizɔʒini] nom féminin -
4 courant de non-déclenchement instantané
мгновенный ток нерасцепления Ini
-
[IEV number 442-05-56 ]EN
instantaneous non-tripping current
the value of current below which the circuit-breaker will not operate automatically without intentional time-delay
[IEV number 442-05-56 ]FR
courant de non-déclenchement instantané
valeur du courant en dessous de laquelle le fonctionnement automatique du disjoncteur sans temporisation intentionnelle n'a pas lieu
[IEV number 442-05-56 ]EN
DE
FR
ток мгновенного нерасцепления Ini
Значение тока, ниже которого автоматический выключатель для электрооборудования не должен автоматически сработать (без намеренной выдержки времени) в течение времени, равного или меньшего 0,1 с.
[ ГОСТ Р 50031-99( МЭК 60934-93)]EN
instantaneous non-tripping current
the value of current below which the circuit-breaker will not operate automatically without intentional time-delay
[IEV number 442-05-56]FR
courant de non-déclenchement instantané
valeur du courant en dessous de laquelle le fonctionnement automatique du disjoncteur sans temporisation intentionnelle n'a pas lieu
[IEV number 442-05-56]Тематики
Синонимы
EN
DE
FR
Франко-русский словарь нормативно-технической терминологии > courant de non-déclenchement instantané
-
5 Virginie
Virginie [viʀʒini]feminine noun* * *Virginie ⇒ Les régions nprf Virginia.[virʒini] nom masculin————————[virʒini] nom propre féminin -
6 oreille
nf.1. quloq; les oreilles ont dû vous tinter, vous siffler qulog‘ingiz juda qizigan bo‘lsa kerak (biz siz haqingizda juda ko‘p gapirdik); loc. écoutez de toutes vos oreilles o‘ng qulog‘ingiz bilan ham, so‘l qulog‘ingiz bilan ham eshitib oling; n'écouter que d'une oreille, d'une oreille distraite e' tiborsizlik bilan tinglamoq; prêter l'oreille quloq tutmoq; faire la sourde oreille (à qqch) o‘zini eshitmaganlikka solmoq, qulog‘ini kar qilib olmoq; casser le oreilles à qqn. birovning qulog‘ini qomatga keltirmoq; si cela venait à ses oreilles agar bu uning qulog‘iga yetib borganida edi; cela lui entre par une oreille et lui sort par l'autre bu uning bu qulog‘idan kirib u qulog‘idan chiqib ketadi; ce n'est pas tombé dans l'oreille d'un sourd bu gaplar behudaga ketmadi, havoga ketmadi, eshakning qulog‘iga tanbur bo‘lmadi; prov. ventre affamé n'a pas d'oreilles och qoringa gap yuqmas; avoir l'oreille de qqn. kimningdir ishonchli odami bo‘lmoq2. ohangdagi musiqiy tovushlarni farqlash va yodda tutish qobiliyati; avoir l'oreille fine kuy va ohanglarni yaxshi farq qila bilish; avoir de l'oreille qulog‘i o‘ tkir bo‘lmoq3. quloq chanog‘i, suprasi; oreilles pointues, décollées uzun, shalpaygan quloqlar; boucles, pendants d'oreilles zirak, boldoq, isirg‘a; rougir jusqu'aux oreilles qulog‘igacha qizarib ketmoq; tirer l'oreille, les oreilles à un enfant bolaning qulog‘ini cho‘zmoq; se faire tirer l'oreille yalintirmoq; dormir sur ses deux oreilles bamaylixotir uxlamoq; montrer le bout de l'oreille sirini aytib qo‘ymoq, og‘zidan gullab qo‘ymoq4. quloq, tutqich; les oreilles d'une marmite, d'un bol qozonning, kosaning qulog‘i5. kresloning bosh qo‘yadigan suyanchig‘i3. quloqchin. -
7 pied
nm.1. oyoq (oyoqning oshiqdan pastki qismi); doigts de pied oyoq barmoqlari; pied plat yassi oyoqlik; se fouler le pied oyog‘ini chiqarib olmoq; loc. être pieds nus, nu-pieds oyoqyalang, yalangoyoq bo‘lmoq; passer une rivière à pied sec daryodan oyog‘ini ho‘l qilmay o‘ tmoq; de pied en cap boshdan oyoq; mettre pied à terre tushmoq; avoir un pied dans la tombe bir oyog‘i yerda, bir oyog‘i go‘rda bo‘lmoq; coup de pied tepki; recevoir un coup de pied tepki yemoq; loc.fam. tu es bête comme tes pieds o‘lgiday ahmoqsan; j'ai joué comme un pied men juda yomon chaldim; marcher sur les pieds de qqn. birovga hurmatsizlik qilmoq; casser les pieds (de, à qqn) birovga mijg‘ovlik qilmoq; ça te fera les pieds bu senga yaxshigina dars bo‘ladi; mettre les pieds dans le plat ishni pachavasini chiqarmoq; je n'y ai jamais mis les pieds men u yerga oyoq ham bosmaganman; il s'est levé du pied gauche u chap yoni bilan turibdi; pieds et poings liés oyoq-qo‘li bog‘langan; faire des pieds et des mains pour + inf. biror narsa qilish uchun kuyib pishmoq; attendre qqn. de pied ferme biror kishini dadillik bilan kutmoq; au pied levé tayyorgarliksiz2. loc. (sur, à, en) sur ses pieds, sur un pied oyoqda, tik turib; retomber sur ses pieds qiyin ahvoldan manfaat bilan chiqib olmoq; sur pied oyoqda; dès cinq heures, il est sur pied soat beshdan beri, u oyoqda; mettre sur pied une entreprise korxonani oyoqqa turg‘izmoq; à pied piyoda; allons-y à pied piyoda ketdik; course à pied yugurish; il a été mis à pied u ishdan haydalgan, bo‘shatilgan edi; à pieds joints juft oyoqlab; en pied bor bo‘yicha; un portrait en pied bor bo‘yicha chizilgan rasm; aux pieds de qqn. birovning oldida (egilib, bukilib); se jeter, tomber aux pieds de qqn. birovning oyog‘iga yiqilmoq, bosh urmoq, yolvormoq3. loc. avoir pied suvni bo‘ylaganda oyog‘i yerga tegib turmoqlik; perdre pied oyog‘i yerga yetmaslik; lâcher pied yon bermoq, chekinmoq4. avoir bon pied, bon oeil hali bardam bo‘lmoq; pied à pied qadam-baqadam5. oyoq, oyoq tomoni, poya, etak, tag, pastki qism; le pied et la tête d'un lit karavotning bosh va oyoq tomoni; caler le pied d'une échelle narvonning oyog‘ini mahkam joylamoq; le pied du mur devorning tagi, pastki qismi; la maison est au pied de la colline uy tepalikning tagida, etagida; typogr. le pied d'une lettre literaning pastki qismi, asosi; loc. être à pied du mur burchakka qisib qo‘yilgan bo‘ lmoq, biror narsa qilishga majbur qilib qo‘yilgan bo‘ lmoq; être au PIED-À-TERRE PIGEON pied d'oeuvre ishning oldida bo‘lmoq; fruits vendus sur pied daraxtning shoxida, terilmasdan burun sotilgan meva6. tuyoq (qassobxonalarda sotiladigan qismi); pieds de veau, de mouton, de porc buzoq, qo‘y, cho‘chqa tuyog‘i7. band, dasta, shoxcha, poya; pied de vigne tok, tok zangi; des pieds de salade salatning bandlari8. oyoq, poya; un verre à pied rumka; pied de table stolning oyog‘ i; fig. prendre son pied o‘rnashib olmoq9. fut (0,324 mga teng uzunlik o‘lchovi); loc.fig. il aurait voulu être (à) cent pieds sous terre u yer yorilmadiyu, yerga kirib ketmadi; vx. il tirait un nez d'un pied de long u umidsizlikka tushgan va xijolat bo‘lib qolgan edi10. anglo-saksonlarda uzunlik o‘lchovi; miliya (0,3048 m); aeronavtikada xalqaro balandlik o‘lchovi; l'avion vole à 10 000 pieds samolyot 10 000 milya balandlikda uchmoqda11. au pied de la lettre so‘zma-so‘z, aynan; prendre son pied maza, huzur qilmoq, rohatlanmoq; quel pied! maza, rohat! c'est le pied bu juda maza12. sur (le, un) pied -day, darajasida; être traité, reçu sur le pied de -day, darajasida muomala qilinmoq, qabul qilinmoq; sur un pied d'égalité bir xil darajada, teng; armée sur le pied de guerre jangovor shtatdagi armiya; au petit pied qisqa, qulochkashlamay13. pied à coulisse qalinlik va diametrni o‘lchaydigan asbob14. poét. turoq; les pieds d'un vers latin lotin tilidagi she'rning turog‘i.bot.adj. maymoq. -
8 renfrogner
vpr. aftini burishtirmoq, tirishtirmoq; qovog‘ini solmoq, qovoq-tumshug‘ini osiltirib olmoq, peshonasini tirishtirmoq, tumshaymoq, tersaymoq; à cette proposition, il se renfrogna bu taklifdan, u qovoqtumshug‘ ini osiltirib oldi. -
9 boire
vt.1. ichmoq, chanqog‘ ini qondirmoq; boire à sa soif, boire son soûl chanqog‘ ini qondirmoq; boire tout d'un trait bir ko‘tarishda ichmoq2. vino ichmoq, mast bo‘lmoq; boire à la santé de qqn. kimningdir sog‘lig‘i uchun ichmoq, ko‘ tarmoq3. shimmoq, tortmoq, so‘rmoq.nm. ichimlik. -
10 décortiquer
vt.1. daraxt, don, meva po‘stlog‘ ini, qobig‘ini archimoq, archib olmoq, tozalamoq, oqlamoq2. fig. po‘st tashlamoq, po‘sti tushmoq, sho‘rlamoq, ko‘chmoq, po‘sti ko‘chib tushmoq. -
11 délasser
I vt.1. dam bermoq, hordiq chiqarmoq, ilhomlantirmoq; ko‘nglini ochmoq, vaqtini chog‘ qilmoq, o‘ynatmoq, ovutmoqII se délasser vpr. dam olmoq, hordig‘ ini, charchog‘ini chiqarmoq, ketkazmoq; ko‘ngil ochmoq, vaqtichog‘lik qilmoq, ovunmoq. -
12 effranger
I vt. popiltirig‘ ini chiqarmoq; popugini chiqarmoq; titig‘ini chiqarmoqII s'effranger vpr. to‘zmoq, yirtilmoq, titig‘i chiqmoq, uvadasi chiqib ketmoq; le bas de mes pantalons s'est effrangé shimimning pochasi titilib ketdi. -
13 égrener
I vt.1. g‘alla yanchmoq, archimoq, po‘chog‘ini, po‘stini olmoq, tozalamoq, oqlamoq; égrener le maïs makkajo‘xori yanchmoq; égrener des petits pois no‘xat tozalamoq, po‘chog‘ini archmoq2. poyasidan, shoxidan ajratmoq (don, meva kabilarni)3. tolani chigitdan ajratmoq4. égrener un chapelet tasbeh o‘girmoq5. dona-dona ovoz chiqarmoq; la pendule égrène les heures soat dona-dona qilib zang urdiII s'égrener vpr.1. to‘kilmoq, to‘kilib ketmoq; to‘kilib tushmoq2. birin-ketin, ketma-ket joylashmoq, turnaqator bo‘lib joylashmoq; les voitures s'égrenaient sur l'autoroute katta yo‘lda mashinalar turnaqator bo‘ lib ketgan edi. -
14 étriper
I vt. ichak-chavog‘ini olib tashlamoq, ichak-chavoqdan tozalamoq, étriper un veau buzoqning ichak-chavog‘ ini olib tashlamoqII s'étriper vpr.fam. bir-birini g‘oshtini yemoq, qattiq urishmoq (jarohat yetkazib); bir-birini o‘ldirmoq. -
15 jambe
nf.1. oyoq, boldir; croiser les jambes oyoqlarni chalkashtirmoq, chalishtirmoq; se dégourdir les jambes oyoq chigilini yozmoq; traîner la jambe oyog‘ini sudrab bosmoq; behol bo‘lmoq; se jeter dans les jambes de qqn. biror kimsaning oyog‘iga bosh urmoq, oyog‘iga yiqilmoq; cela m'a coupé bras et jambes qo‘lsiz, oyoqsiz bo‘lib qoldim, nima qilishni bilmay qoldim, bu oyoq-qo‘limni bog‘ lab qo‘ydi; je n'ai plus mes jambes de vingt ans men endi yosh emasman; à toutes jambes oyog‘ini qo‘lga olib, tez, g‘izillab; il m'a tenu la jambe pendant une heure u meni bir soat tutib turdi; par dessus la jambe zo‘rg‘a, arang, bir amallab, amal-taqal qilib; qilaymiqilmaymi deb, imillab2. oyoq, panja (hayvonlarda)3. ustun, tirgak; jambe de force tiragich, tirkagich, tirgak. -
16 patte
nf.1. oyoq, tuyoq, panja (hayvon va qushlarda); les quatre pattes des quadrupèdes to‘rt oyoqli hayvonlarning to‘rt oyog‘i; les deux pattes d'une poule tovuqning ikki oyog‘i; loc. chien qui donne la patte oyog‘ini beradigan it; loc. marcher à quatre pattes to‘rt oyoqlab emaklamoq (emaklab yurmoq); les mille-pattes ont quarante-deux pattes qirqoyoqning qirq ikkita oyog‘i bor2. fam. oyoq; être bas, court sur pattes oyog‘i qisqa, kalta bo‘ lmoq; avoir une patte folle bir oz oqsoqlanmoq, cho‘loqlanmoq; il traînait la patte u oyog‘ini sudrab yurardi3. fam. qo‘l; bas les pattes! qo‘lingni tort! loc.fam. coup de patte mohirlik, ustalik, mahoratlilik4. loc.fam. coup de patte achchiq tanqid, tepki; retomber sur ses pattes tegirmondan butun chiqmoq, suvdan quruq chiqmoq; montrer patte blanche parolni ko‘rsatmoq, aytmoq; tirer dans les pattes de qqn. birovni zimdan oyog‘idan tortmoq5. bakenbarda, gajjak6. tilcha, qopqoq (mato, qayishdan qilingan qadash, bekitish uchun xizmat qiladigan narsa); la patte d'une poche, d'un portfeuille cho‘ntakning qopqog‘i, portfelning tilchasi7. skoba, halqa. -
17 phalange
nf.1. vieilli falanga (yunonlarda piyoda askarlarning jips safga tizilgan ko‘p qatorli jangovar tartibi); litt. armiya, jangovor qator2. o‘ta o‘ng militaristik siyosiy guruh.nf.1. barmoq suyagi2. barmoq bo‘g‘ini; la seconde phalange de l'index ko‘rsatkich barmoqning ikkinchi bo‘g‘ini. -
18 plisser
vt.1. burma solmoq; plisser une jupe yubkaga burma solmoq2. g‘ijim qilmoq, bujmaytirmoq; plisser ses vêtements en dormant tout habillé kiyingan holda yotib butun ust-boshini g‘ijim qilmoq3. tirishtirmoq, chimirmoq; qovog‘ini solmoq, xo‘mraymoq; plisser les yeux qovog‘ini solmoq. -
19 pointer
I vt.1. nuqta qo‘ymoq, belgi qo‘ymoq, belgilamoq2. nazorat qilmoq, ishga kelib-ketishni belgilamoqII vi. ro‘yxatdan o‘tmoq, qayd qildirmoq, yozilmoq.I vt.1. tik qilmoq, ding qilmoq; cheval qui pointe les oreilles qulog‘ini ding qilgan ot2. o‘timsiz yuqoriga qarab o‘smoq, bo‘y cho‘zmoq; des cyprès qui pointent vers le ciel osmonga bo‘y cho‘zgan sarvlar3. chiqmoq, chiqarmoq, ko‘rinmoq; les asperges pointent la tête hors de terre sarsabil yerdan bosh ko‘ tarib qoldi4. yo‘naltirmoq, qaratmoq; il pointait son index vers moi u bosh barmog‘ini menga qaratdi5. qaratmoq, mo‘ljalga to‘g‘rilamoq; pointer un canon vers un objectif to‘pni mo‘ljalga to‘g‘rilamoq6. iloji boricha o‘z soqqalarini mo‘ljalga yaqinroq joylamoqII se pointer vpr.fam. kelmoq, qadam ranjida qilmoq, paydo bo‘lmoq; elle s'est pointée à trois heures u soat uchda qadam ranjida qildi.nm. poynter (ov itining bir turi). -
20 provoquer
vt.1. provokatsiya qilmoq, ig‘vo qilib yomon ishga undamoq; jig‘ iga, achchig‘iga tegmoq; jig‘ini, achchig‘ini keltirmoq; provoquer qqn. en duel biror kishini duelga chaqirmoq; arrête, ne le provoque pas bo‘ldi, uning jig‘iga tegma2. gijgijlamoq, fitna solmoq, g‘alamislik qilmoq; vasvasaga solmoq.vt. qo‘zg‘amoq, tug‘dirmoq, sabab bo‘lmoq, keltirmoq; l'automobiliste imprudent a provoqué un accident ehtiyotsiz haydovchi falokat keltirib chiqardi; c'est une fuite de gaz qui a provoqué l'explosion gazning chiqib ketishi bu portlashga sabab bo‘ldi; provoquer la colère achchig‘ni keltirmoq.
См. также в других словарях:
.ini — файл (англ. Initialization file) это файл конфигурации, который содержит данные настроек для Microsoft Windows, Windows NT и некоторых приложений. Появились с самых первых версий Windows. В версии Windows 1.01 это был только файл… … Википедия
INI — can be an acronym or a word that may mean:Computing * INI file, a configuration file for computer applicationsOrganizations * Isaac Newton Institute (INI) * Instituto Nacional de Industria (INI), Spanish industrial development organization *… … Wikipedia
ini — ini·tial·er; ini·tial·ly; ini·ti·a·tion; ini·ti·a·tor; ini·tia·to·ry; ini·tial·ism; ini·tial·ize; ini·tial; ini·tia·tive; ini·tial·iza·tion; … English syllables
Ini — Cette page d’homonymie répertorie les différents sujets et articles partageant un même nom. INI, sigle de trois lettres, peut faire référence à : un prénom égyptien dans l Antiquité, Ini Ier pharaon, Fichier INI, un fichier d initialisation… … Wikipédia en Français
Ini — steht für: Flughafen Niš in Serbien als IATA Code Initialisierungsdatei, eine Textdatei, die unter Windows zum Ablegen von Programmeinstellungen verwendet wird Instituto Nacional de Industria, die ehemalige spanische staatliche Industrie Holding… … Deutsch Wikipedia
Ini-Ha — Ini Ha in Hieroglyphen Name … Deutsch Wikipedia
Ini — puede referirse a: .ini: extensión de archivo para denotar ficheros de configuración utilizados por aplicaciones de los sistemas operativos Windows. INI: Instituto Nacional de Industria de España (INI). Esta página de desambiguación cataloga… … Wikipedia Español
INI — steht für: Flughafen Niš in Serbien als IATA Code Initialisierungsdatei, eine Textdatei, die zum Ablegen von Programmeinstellungen verwendet wird Instituto Nacional de Industria, die ehemalige spanische staatliche Industrie Holding Gesellschaft… … Deutsch Wikipedia
INI — (pronunciamos ini ) sustantivo masculino 1. Sigla de Instituto Nacional de Industria , España … Diccionario Salamanca de la Lengua Española
INI — son las siglas de: 1. Instituto Nacional de Industria de España 2. Instituto Nacional Indigenista de México * * * ► ORGANIZACIÓN Siglas de Instituto Nacional de Industria … Enciclopedia Universal
.ini — ini, Namenserweiterung für eine Initialisierungsdatei … Universal-Lexikon
