pokaźna

См. также в других словарях:

• deìktičān — deìktič|ān prid. 〈odr. čnī〉 1. {{001f}}koji na što upućuje; pokazni 2. {{001f}}koji se osniva na primjerima i dokazima ∆ {{001f}}∼na čestica lingv. pokazna čestica, npr. s u danas, jutros, proljetos …   Veliki rječnik hrvatskoga jezika

• tàkāv — (tàkva ž, tàkvo sr) zam. (pokazna pridjevska) 1. {{001f}}označuje sličnost ili istovjetnost s nečim: u odnosu na kakvoću kojom se ukazuje na osobine koga ili čega, usporedbom od te vrste, sličan sa spomenutim pojmom [∼ je opasan; ∼ momak!] 2.… …   Veliki rječnik hrvatskoga jezika

• tȃj — (tȃ ž, tô sr) zam. (pokazna) 〈G tȍgā (tê), D tȍmu/tòmē (tôj), I tîm (tôm), N mn tî (tê, tȃ)〉 1. {{001f}}a. {{001f}}ukazuje na pojam u blizini ili uopće u sferi sugovornika b. {{001f}}ukazuje na nešto što je spomenuo sugovornik ili o čemu je… …   Veliki rječnik hrvatskoga jezika

• ònāj — (ònā ž, ònō sr) prid. zam. (pokazna) 〈G ònōg(a), D L ònōm(e), I ònīm〉 1. {{001f}}upućuje na osobu (ili predmet) izvan komunikacijske situacije između govornika i sugovornika, na onoga koji nije prisutan ili na ono što nije ovdje 2. {{001f}}(sr) a …   Veliki rječnik hrvatskoga jezika

• ònō — sr zam. (3. l. jd) 1. {{001f}}a. {{001f}}(osobna), {{c=1}}v. {{ref}}on{{/ref}}, {{ref}}ona{{/ref}} b. {{001f}}(pokazna), {{c=1}}v. {{ref}}onaj{{/ref}} 2. {{001f}}razg. a. {{001f}}bez značenja i nevezano mjestom u rečenici odnosi se na prethodno… …   Veliki rječnik hrvatskoga jezika

• òvāj — (òvā ž, òvō sr) zam. (pokazna) 〈G òvōg(a)/òvē ž/òvogā sr, N mn òvī/òvē ž/òvā sr〉 1. {{001f}}za ono što je blizu onoga koji govori (bliže nego sugovorniku) 2. {{001f}}(u imeničkoj službi nije uvijek prikladna za pristojno ophođenje) [∼ vas traži]… …   Veliki rječnik hrvatskoga jezika

• fortunka — ż III, CMs. fortunkance; lm D. fortunkanek 1. zdr. od fortuna (zwykle w zn. 2) Pokaźna, znaczna fortunka. Uciułać sobie fortunkę. 2. techn. «przystawka do szlifowania na tokarce» …   Słownik języka polskiego

• pokaźny — pokaźnyni, pokaźnyniejszy «dość duży, spory, znaczny; rzadziej: świetnie się prezentujący, okazały» Pokaźny majątek. Pokaźne zapasy, zbiory. Pokaźna biblioteka. Pokaźny dom, pałac …   Słownik języka polskiego

• trzódka — ż III, CMs. trzódkadce; lm D. trzódkadek zdr. od trzoda Trzódka owieczek. przen. «gromadka ludzi, zwłaszcza gromadka dzieci» Rozhasana trzódka. Poszli na grzyby całą trzódką. Mieli pokaźną trzódkę synów i córek …   Słownik języka polskiego

• taj — tȃj zam. (tȃ ž, tȏ sr) <G tȍgā (tȇ), D tȍmu/tòmē (tȏj), I tȋm (tȏm), N mn tȋ (tȇ, tȃ)> (pokazna) DEFINICIJA 1. a. ukazuje na pojam u blizini ili uopće u sferi sugovornika b. ukazuje na nešto što je spomenuo sugovornik ili o čemu je osoba… …   Hrvatski jezični portal

• takav — tàkāv prid. zam. (tàkva ž, tàkvo sr) (pokazna) DEFINICIJA 1. označuje sličnost ili istovjetnost s nečim: u odnosu na kakvoću kojom se ukazuje na osobine koga ili čega, usporedbom od te vrste, sličan sa spomenutim pojmom [takav je opasan; takav… …   Hrvatski jezični portal