-
81 оттискивать
несовер. в разн. знач. адціскаць -
82 оттиснуть
* * * -
83 передавливать
-
84 пережать
-
85 переминать
несовер.1) (сильно мять, мять всё или многое — одежду, бумагу) мяць2) (ягоды) ціскаць, душыць(разминать) пераціраць, ператаўкаць3) (перемешивать) перамешваць, мясіць4) (траву) таптаць, вытоптваць5) (лён, пеньку) церці, мяцьсм. мять6) (мять, перебирая, теребя) камячыць, перабіраць -
86 перемять
перакамячыць; перацерці* * *совер.1) (сильно измять, измять всё или многое — одежду, бумагу) перамяць, памяцьперакамячыць, пакамячыць2) (ягоды) пераціснуць, паціскаць, перадушыць, падушыць(размять) перацерці, пацерці, ператаўчы, патаўчы3) (перемесить) перамясіць, памясіць4) (траву) стаптаць, ператаптаць, патаптаць, вытаптаць, павытоптваць5) (лён, пеньку) перацерці, перамяць -
87 плечо
плячо; плячук; рамяно* * *— пад сілу, па сіле -
88 поблестеть
-
89 поблистать
-
90 подавить
выдушыць; падушыць; паціскаць* * *I совер.2) (много, долго, неоднократно) пападушваць, пападушыць4) (раздавить) падушыць, паціснуцьII совер.2) (огонь, огневые точки противника и т.п.) падавіцьсм. подавлять -
91 поднажимать
несовер. паднаціскаць -
92 подтискивать
-
93 пожать
паціскаць; паціснуць* * *I совер. (подавить) паціснуць II совер. прям., перен. пажаць, (долго, много, неоднократно) папажаць, папажынацьчто посеешь, то и пожнёшь посл.
— што пасееш, тое і пажнеш -
94 помелькать
адмільгаць; памігацець; памітусіцца* * *совер.1) памільгаць, памільгацець -
95 помять
-
96 посверкать
совер. пабліскаць, пазіхацець -
97 потискать
совер. разг. паціскаць -
98 придавить
прыдушыць; прыкласці; прыкласьці; прыціснуць* * *совер. -
99 прижать
папрытульваць; прыгарнуць; прыкласці; прыкласьці; прытуліць; прыхіліць; прыхінуць; прыціснуць* * *совер. -
100 притискивать
несовер. прыціскаць
См. также в других словарях:
талызина — толстая дубинка, колотушка , псковск. (Даль), блр. талызаць колотить, дергать , талыскаць, поталыскаць побить , смол. (Добровольский). Этимология и связи этих слов неясны. По мнению Калимы (224) (без русск. слов), заимствование из эст. tаlа, род … Этимологический словарь русского языка Макса Фасмера
прыскать — аю, прыск, род. п. а время цветения и роста, горячее рабочее время , то, чем спрыскивают , отпрыск, укр. прискати брызгать , блр. прыскаць, др. русск. прыснути заволноваться (о море) , СПИ, болг. пръскам брызгаю , сербохорв. пр̀снути, пр̏сне̑м… … Этимологический словарь русского языка Макса Фасмера
треск — род. п. а, укр. трiск, др. русск. трѣскъ, цслав. трѣскъ гром , болг. тряскот треск , сербохорв. три̏jесак, род. п. ска гром , словен. trệsk треск, грохот , чеш. třesk треск , слвц. tresk. польск. trzask. Отсюда трещать, трескаться, укр.… … Этимологический словарь русского языка Макса Фасмера
Liste Swadesh Du Biélorusse — Liste Swadesh de 207 mots en français et en biélorusse. Sommaire 1 Présentation 2 Liste 3 Voir aussi 3.1 Bibliographie … Wikipédia en Français
Liste Swadesh du bielorusse — Liste Swadesh du biélorusse Liste Swadesh de 207 mots en français et en biélorusse. Sommaire 1 Présentation 2 Liste 3 Voir aussi 3.1 Bibliographie … Wikipédia en Français
Liste Swadesh du biélorusse — Liste Swadesh de 207 mots en français et en biélorusse. Sommaire 1 Présentation 2 Liste 3 Voir aussi 3.1 Bibliographie … Wikipédia en Français
Liste swadesh du biélorusse — Liste Swadesh de 207 mots en français et en biélorusse. Sommaire 1 Présentation 2 Liste 3 Voir aussi 3.1 Bibliographie … Wikipédia en Français
плескати — Плескать плескати хлопать в воздухе крыльями (1): Въстала обида въ силахъ Дажь Божа внука. Вступила дѣвою на землю Трояню, въсплескала лебедиными крылы на синѣмъ море у Дону; плещучи убуди (упуди?) жирня времена. 19. Нѣкогда же родивши Дыя и… … Словарь-справочник "Слово о полку Игореве"