(tir)

1. tir (quroldan o‘q otib mashq qiladigan joy)

2. otish (quroldan); ligne de tir otish chizig‘i

3. nishon; un tir précis aniq nishon

4. zarba (futbolda va to‘plardan birvarakayiga otganda).

1. stend (ko‘rgazmalar uchun)

2. stand de ravitaillement yoqilg‘i quyish, ta'minot bo‘limlari (musobaqa yo‘nalishida)

3. stand de tir tir.

1. phys. tortish, tortilish; tortish kuchi; loi de l'attraction universelle butun dunyo tortishish qonuni; l'attraction d'un aimant magnitning o‘ziga tortish kuchi

2. fig. tortuvchanlik, o‘ziga tortishlik, jalb etishlik; o‘ziga tortadigan, jalb qiladigan, jozibali kuch; mayl, havas, qiziqish, intilish; l'attraction mutuelle de deux êtres ikki kishining bir-biriga o‘zaro mayli, intilishi

3. sirk yoki estrada dasturidagi eng qiziq, hayratomuz o‘yin, tomosha; pl. sayilgohlarda turli o‘yin-kulgu qurilmalari, karusel, tir kabilar.

1. o‘lcham, ko‘lam, miqyos, o‘lchov, marom, maqom, sur'at, temp, vazn; la cadence des pas qadam sur'ati

2. o‘zaro moslik, monandlik, muvofiqlik, uyg‘unlik, bir-biriga to‘g‘ri kelish, aynanlik; cadence parfaite a'lo to‘g‘ri kelish, a'lo aynanlik

3. en cadence bir maqomda, maromda, ko‘lamda

4. tovush yoki harakatning bir maqomda takrorlanishi; cadence de tir d'une arme qurol, miltiqning bir maromda tez ketma-ket otishi; une cadence infernale do‘zaxiy, jahannam sur'ati; forcer la cadence jadal, tez qadam tashlamoq.

1. tuzatish, to‘g‘rilash, to‘ldirish, tuzalish, sog‘ayish, o‘zgartirish, tuzatma; maison de correction axloq tuzatish uyi; correction de tir otishmani tuzatish, to‘g‘rilash; sauf correction loc.adv. yangilishmasam

2. xatolarni tuzatish, to‘g‘rilash

3. boadablik, xushmuomalalik, xushfe'llik, sipolik, to‘g‘rilik, rostlik, chinlik

4. hayfsan, tanbeh, ta'zir, dakki, jazo, jazo berish, jazolash, urish, adabini berish.

I vt.

1. tuzatmoq, to‘g‘rilamoq, kami-ko‘stini, nuqsoni, xatosini yo‘qotmoq; corriger une épreuve korrekturani o‘qib tuzatmoq; corriger le tir otishmani tuzatmoq, moslamoq

2. jazolamoq, jazo bermoq

3. yumshatmoq, muloyimlashtirmoq, neytrallashtirmoq, betaraf, xolis qilib qo‘ymoq

II se corriger vpr. tuzalmoq, yaxshi yo‘lga kirmoq, yaxshi bo‘lib qolmoq; se corriger d'un défaut xato, kamchilik, nuqsondan xolis bo‘lmoq.

1. urish, zarba, turtish, urilish, itarish, tepki, tepib yuborish; foot. coup de pied tepki; coup bien placé, coup bien ajusté aniq zarba; coup au but darvozaga to‘p tepish; coup d'envoi birinchi tepish; coup franc direct jarima tepish; coup franc indirect erkin to‘p tepish (tennisda); coup de pied à la lune charxpalak bo‘lib suvga sakrash; porter un coup zarba bermoq; sans coup férir kurashsiz, qarshiliksiz; coup dur noxushlik, ko‘ngilsizlik, falokat; coup de Jarnac xiyonat, xiyonatkorlik; faire les quatre cents coups ortiqchalikka berilmoq, aysh-ishrat qilmoq, ichkilikbozlik qilmoq, noma'qulchilik, nojo‘ya ish qilmoq; faire coup double bir o‘q bilan ikki quyonni urmoq; loc.adv. après coup keyinchalik, kechroq, juda kech; à coup sûr albatta, shubhasiz, muqarrar; tout à coup to‘satdan, dabduristdan, qo‘qqisdan, daf'atdan, bexosdan, banogoh, ittifoqo; loc.prép. à coup de yordami, vositasi bilan, orqali, yordamida; sous le coup de ta'sirida, ta'siri ostida

2. taqillatish, chertish, urish, chiqillash; frapper les trois coups pardani ko‘ tarishga ishora qilmoq (Fransiyada); sur le coup de minuit rosa yarim tunda

3. ish, harakat, muomala, qiliq, voqea, hodisa, yurish, yo‘l, siljish, ko‘chish; coup de génie iste'dodli yurish; coup d'Etat davlat to‘ntarilishi; coup de force zo‘ravonlik ishi, to‘ntarish, fitna, suiqasd; mil. katta kuchlar bilan zarba berish; coup d'éclat muvaffaqiyat, yutuq, g‘alaba; coup d'essai boshlang‘ ich tajriba; coup monté oldindan tayyorlangan hiylanayrang; bon coup xayrli ish, jasort, dovyurak yurish; mauvais coup nojo‘ya, chakki, xunuk ish, jinoyat; faire son coup o‘z ishini qilmoq; le coup était fait ish bitdi, bo‘lar ish bo‘ldi; être dans le coup xabardor bo‘lmoq, bilmoq; manquer son coup muvaffaqiyatsizlikka uchramoq; monter un coup à qqn. aldamoq, pand bermoq, aldab ketmoq; ce sont là de ses coups bu uning nayranglari, qiliqlari; à coup d'hommes jonli kuch bilan

4. coup, coup de feu o‘q uzish, otish; coup de fusil miltiq otish, miltiqdan o‘q uzish; fig. benihoya katta, cheksiz, haddan tashqari hisob-kitob (restoranda); tir coup par coup yakka otishma, bir-bir otadigan otishma; coup de canon to‘p otish; coup long uchib o‘ tib ketish; coup court uchib yetib bormaslik; coup fusant portlash

5. xuruj, tutish, bostirib kelish, hayajon; être aux cent coups katta tashvish, hayajonda bo‘lmoq

6. ho‘plam, yutish, qultum, yutim; à boire un coup de trop ortiqcha ichmoq

7. marta, yo‘la, karra, bor, topqir, daf'a, qatla, maxal, gal, safar, vaqt; deux coups ikki safar; en deux coups ikki martada; loc.adv. en un coup, d'un seul coup bir martada, bir galda, bir yutishda; du premier coup bir yo‘la; encore un coup yana bir bor; pour le coup bu gal, safar; pour le coup c'est ridicule manabu juda kulgili; coup sur coup ketma-ket, qatorasiga, bir yo‘la, birvaraqayiga, to‘xtamasdan, muntazam ravishda, takrorlanib; du même coup birga, hamjihat bo‘lib, bir yoqadan bosh chiqarib; tout d'un coup birdaniga; à tout coup har safar, gal; sur le coup darhol, darrov, shu onda, shu zahoti; coup de vent shamolning birdan kuchayishi, qattiq, shiddatli shamol, bo‘ron, qasir-qusur; en coup de vent jadal, tez, shiddat bilan, ildam; coup de mer qattiq shamol; coup de soleil issiq urish; coup de tonnerre chaqmoq qasur-qusuri; coup de foudre yashin urishi; fig. bir qarashda muhabbat; coup de sang miyaga qon quyilish; coup de grisou kon gazlarining portlashi; coup de bec don cho‘qish; fig. coup de langue, coup de dent, coup de bec achchiq, istehzoli hazil, g‘iybat, fisq-fasod, chaynash, fisq-fujur; coup d'épingle to‘g‘nog‘ichni tiqib olish; fig. achchiq so‘z, piching, kesatiq, luqma; coup de gueule qo‘pol; do‘q, po‘pisa, dag‘dag‘a, baqiriq, jerkish, so‘kish, so‘kinish; coup de main dadil, tashabbus, yordam, bostirib borish, fitna, davlatni o‘zgartirish uchun xuruj, urinish, mil. jangovor qidiruv; donner un coup de main yordam bermoq; tenter un coup de main do‘q urmoq, qo‘l siltamoq; effectuer un coup de main bostirib bormoq; coup de collier zo‘r berish, tirishish, kuch; donner un coup de collier bor kuchini yig‘moq; coup de reins son, tos harakati; coup d'épaule yordam berish; coup d'oeil qarash, dunyo qarash, ko‘z tashlash, boqish, nazar, nigoh; coup de tête o‘ylamay qilingan ish; coup de dé, coup de fortune voqea, hodisa, hol, tasodif; coup de chapeau, coup de bonnet salomlashish, salom berish; pl.fig. xushomadgo‘ylik, laganbrdorlik; donner un coup de balai, de brosse yengil yelpi supirmoq, shchotka bilan tozalamoq; donner un coup de peigne taramoq; fig. koyimoq, tanbeh bermoq; coup de sifflet hushtak chalish; coup de sirène gudok qichqirig‘i; coup de crosse miltiq tepishi (orqaga urishi); coup de sonde qidiruv, tekshirish, davolash, tozalash; coup de frein tormoz berish, to‘xtatish; coup de téléphone telefon, qo‘ng‘iroq; coup de Bourse muvaffaqiyatli birja, ulgirji savdo bitimi; coup de théâtre kutilmagan yechim.

1. tikish, kashta, tikuvchilik; maison de haute couture modalar uyi

2. chok; bas sans coutures choksiz ayollar paypog‘i; sur toutes les coutures diqqat bilan, sinchkovlik bilan, sinchiklab, mufassal, batafsil, puxtalik bilan, tirishib, astoydil, atroflicha, miridan-sirigacha, ipidanignasigacha; battre à plate couture chok-chokidan titib, so‘kib yubormoq, butunlay buzib yubormoq

3. chandiq, tirtiq, cho‘tir, bujur.

-ée

adj. teshik-teshik bo‘lib ketgan, ilma-teshik bo‘lib ketgan, “g‘alvir” bo‘lib ketgan; criblé de blessures yara qoplagan; criblé de balles o‘q ilmateshik qilib tashlagan; criblé d'étoiles yulduz qoplagan; criblé de (par) petite vérole cho‘tir, bujur, ola-chipor; criblé de son sepkilli, sepkil bosgan, sepkildor; criblé de dettes qarz bosgan, qarzi ko‘p, qarzdor, qulog‘igacha qarzga botgan.

nf. qasmoq, qora qo‘ tir.

1. qichima, qo‘ tir; temiratki kasalligi

2. fam. achchig‘i tez, zahar odam, tajang, simyon.

-ée

adj. cho‘ tir, bujir, chechak o‘yib tashlagan.

I vt.

1. qo‘ymoq, joylamoq, tashlamoq; mettez cela ici, là, autre part buni bu yerga, u yerga, boshqa joyga qo‘ying; mettre sur ustiga qo‘ymoq; mettre dans ichiga qo‘ymoq, kiritmoq; mettre du vin en bouteilles vinoni shishalarga quymoq; mettre en terre yerga o‘ tqazmoq, ko‘mmoq; mettre à un endroit joylamoq; mettre près, auprès de yaqinlashtirmoq; mettre ses mains derrière le dos qo‘lini orqasiga qilmoq

2. joylamoq; mettre un enfant sur sa chaise bolani kursiga o‘ tqazmoq; mettre qqn. sur la route biron kishiga yo‘l ko‘rsatmoq; fig. mettre qqn. sur la voie biron kishini yo‘lga solmoq

3. joylamoq, qo‘yib qo‘ymoq; il a mis son fils en pension u bolasini pansionga joyladi; mettre en place joyiga, olib qo‘ymoq; mettre qqn. à la porte biron kishini haydab chiqarmoq; loc. mettre au monde, au jour dunyoga keltirmoq

4. kiyib yurmoq, taqib yurmoq; mettre des gants qo‘lqop kiyib yurmoq

5. qo‘shmoq, solmoq, taqmoq; mettre un ingrédient dans un plat ovqatga massaliq solmoq; elle s'est mis une barrette dans les cheveux u sochiga to‘g‘nog‘ich taqdi

6. joylamoq, joylashtirmoq, o‘rnatmoq; mettre le couvert, la table dasturxon yozmoq, stol tuzamoq; il a fait mettre l'électricité dans la grange u omborxonaga elektr tushirtirdi

7. (à) sarflamoq, qo‘shmoq; mettre du soin à se cacher, de l'énergie à faire qqch. yashirinish tashvishini qilmoq, biron ishni qilish uchun kuch-quvvat sarflamoq; loc. il y a mis du sien u yonidan to‘ladi

8. (dans, en, à) solmoq, qo‘ymoq (ichiga); mettre de grands espoirs en qqn. biron kishiga katta umid bog‘lamoq

9. (à) belgilamoq, aniqlamoq (baho, narx haqida), sarflamoq; mettre plusieurs jours à faire qqch. biror narsa qilish uchun bir necha kun sarflamoq; y mettre le prix narxini belgilamoq, to‘lamoq

10. qo‘zg‘amoq, tug‘dirmoq, sabab bo‘lmoq; il a mis le désordre, le trouble partout u hamma joyda tartibsizlik, notinchlik tug‘dirdi

11. yozmoq, yozib qoldirmoq; mettre son nom sur un album albomda o‘z nomini yozib qoldirmoq; fam. mettons que o‘ylaymizki, niyat qilamizki, mo‘ljallaymizki, taxmin qilamizki

12. loc.fam. mettre les bouts, les voiles juftakni rostlamoq, urmoq; on les met juftakni uramiz

13. yangi bir holatga qo‘ymoq; mettre qqn. debout birovni tikka qilib qo‘ymoq; mettre bas, à bas qulatmoq; mettre bas tug‘moq (hayvonga nisbatan); la chienne a mis bas it tug‘di

14. ma'lum bir holatga keltirmoq; voulez-vous mettre le loquet, le verrou? ilmoqni tushirib, zulfinni surib solib qo‘ya olasizmi?

15. yangi bir holatga qo‘ymoq, o‘tkazmoq; mettre du blé en gerbe bug‘doyni bog‘lamoq; mettre un texte en français matnni fransuz tiliga tarjima qilmoq; mettre à holatga qo‘ymoq, solmoq; mettre un bassin à sec hovuzning suvini quritmoq

16. mettre qqch. ou qqn. dans, en, à qo‘ymoq, keltirmoq (biror holatga); mettre en état tayyor holatga keltirmoq; mettre en contact uchrashtirmoq; mettre en présence muhayyo qilmoq; mettre en lumière, en cause oshkor qilmoq, xavf ostiga qo‘ymoq; mettre au point un appareil de photo fotoapparatni tayyor holatga keltirmoq; mettre qqn. à mort birovni qatl qilmoq; mettre en mouvement harakatga keltirmoq; mettre en vente savdoga qo‘ymoq; mettre en oeuvre harakatga keltirmoq, ishga solmoq, amalga oshirmoq

17. biror narsani ishga solmoq, harakatga keltirmoq; il met la radio à partir de six heures du matin u radioni ertalabgi soat oltidan boshlab qo‘yadi

II se mettre vpr.

1. joylashmoq, joy olmoq, joy egallamoq, o‘tirmoq, yotmoq; mets-toi dans ce fauteuil, sur ce canapé bu kresloga, bu divanga o‘tir; se mettre à la fenêtre deraza yoniga turmoq; elle s'est mise au lit u o‘rniga yotdi; se mettre à l'abri o‘zini panaga olmoq; loc. ne plus savoir où se mettre o‘zini qayerga qo‘yarini bilmay qolmoq

2. joylashgan, qo‘yilgan bo‘lmoq; je ne sais pas où se mettent les assiettes men tarelkalarni qayerga qo‘yilishini bilmayapman

3. bo‘lmoq; elle s'est mise en colère u achchiqlandi; uning jahli chiqdi; elles se sont mises d'accord ular kelishib olishdi

4. ma'lum holatni egallamoq; se mettre à genoux tiz cho‘kmoq; se mettre en civil grajdancha, oddiy hayotga o‘ tmoq

5. se mettre à qilishni boshlamoq, kirishmoq; se mettre au travail ishga kirishmoq; se mettre aux mathématiques matematikani o‘rganishga kirishmoq; se mettre à faire qqch. biror narsa qilishni boshlamoq

6. loc. n'avoir rien à se mettre kiygiday narsasi bo‘lmaslik

7. fam. do‘pposlashmoq; qu'est-ce qu'ils se mettent! nega ular do‘pposlashishyapti!

I vt.

1. ovqat bermoq, boqmoq, yedirmoq

2. ta'minlamoq, yediribichirmoq, oziq-ovqat bermoq, boqmoq; la pension nourrit dix personnes pansionat o‘n kishini boqadi

3. emizmoq; mère qui nourrit ses enfants bolalarini emizadigan ayol

4. qaramoq, boqmoq, o‘z qaramog‘ida tarbiyalamoq; il a trois personnes à nourrir uning qaramog‘ida uch kishi bor

5. ta'minlamoq, boqmoq, qornini to‘yg‘izmoq; ce métier ne nourrit pas son homme bu kasb odamning qornini to‘yg‘izmaydi

6. to‘yg‘izmoq; qornini to‘yg‘izmoq; le pain nourrit non to‘yg‘izadi

7. berib turmoq, ta'minlamoq, ta'minlab turmoq; il faut nourrir le feu olavga o‘ tin tashlab turish kerak; tir nourri tez-tez, ustma-ust o‘q otish

8. yetarlicha ta'minlamoq, ta'min etmoq; un devoir très nourri juda yaxshi bajarilgan vazifa

9. biror narsaning oshishi uchun asos bo‘lmoq, ma'naviy oziq bo‘lmoq; la lecture nourrit l'esprit o‘qish aqlni o‘stiradi

10. his qilmoq, sezmoq, dilda saqlamoq; nourrir un désir biror istakni dilda saqlamoq

11. être nourri dans les bons principes yaxshi axloq qoidalari asosida tarbiyalangan bo‘lmoq

II vpr. se nourrir

1. ovqatlanmoq, yemoq; se nourrir de légumes sabzavot yemoq, sabzavot, go‘sht bilan oziqlanmoq

2. fig. o‘zini qondirmoq, berilmoq; se nourrir d'illusions, de rêves xom xayollarga, orzularga berilmoq.

nf. soch to‘kilishi; kallik, temiratki, qo‘ tir.

I vt.

1. sanchmoq, suqmoq, tiqmoq, uchli narsani biror narsaga sanchmoq; piquer la peau, le doigt de qqn. birovning terisiga, qo‘liga sanchmoq; il m'a piqué le doigt avec une épingle mening qo‘limga to‘g‘nog‘ich sanchib oldi; loc. piquer des deux (éperons) otini choptirib ketmoq, ot qo‘ymoq

2. ukol qilmoq; fam. emlamoq, chekmoq; on l'a piqué contre la variole uni chechakka qarshi emlashdi

3. chaqmoq (hasharotlar, ilon); un scorpion l'a piqué uni chayon chaqib oldi; il a été piqué, il s'est fait piquer par une guêpe uni chumak ari chaqib oldi

4. sanchib, ilib olmoq; piquer sa viande avec sa fourchette go‘shtni sanchqi bilan sanchib olmoq

5. biror narsani osib, ilib, mixlab, yopishtirib qo‘ymoq

6. uch tomoni bilan sanchib, suqib qo‘ymoq, qadamoq, taqmoq; piquer une fleur dans sa boutonnière petlitsasiga gul taqmoq; fig. piquer une tête o‘zini tashlamoq, boshi bilan sho‘ng‘imoq

7. bahiyalab tikmoq, mashinada bostirib tikmoq; bâtir une robe avant de la piquer mashinada bostirib tikishdan oldin ko‘ylakni ko‘klab olmoq; un couvre-lit piqué sirmali o‘ringa yopiladigan choyshab

8. ilma-teshik qilib yubormoq, tashlamoq; loc.fam. ce n'est pas piqué des hannetons ou des vers bu juda pishiq, puxta, mustahkam; cho‘tir, dog‘ tushgan, bosgan; un visage piqué de taches de rousseur sepkil bosgan yuz; glace, miroir piqué dog‘ bosgan oyna, ko‘zgu

9. achitmoq, achishtirmoq, lovullatmoq; la fumée piquait les yeux, lui piquait les yeux tutun ko‘zni achishtirar edi, uning ko‘zini achishtirar edi; ça me pique bu meni lovullatyapti; fam. de l'eau qui pique gazli suv

10. qo‘zg‘amoq, qo‘zg‘atmoq, keltirmoq, uyg‘otmoq, qichitmoq; son attitude a piqué ma curiosité uning munosabati menda qiziqish uyg‘otdi; loc. piquer qqn. au vif qaltis, nozik joyidan ushlamoq; qattiq tegmoq, botmoq; cette remarque, cette critique m'a piqué au vif bu tanbeh, bu tanqid menga qattiq botdi

11. fig. tutib olmoq, ushlab olmoq, qo‘lga tushirmoq; urib, ilib, o‘g‘irlab ketmoq; on lui a piqué son portefeuille uning karmonini ilib ketishdi

II vi. yiqilmoq, sanchilib tushmoq, sho‘ng‘imoq; un avion qui pique sanchilib tushayotgan samolyot; il piqua du nez u yuzi bilan yiqildi; botmoq, sho‘ng‘imoq; le navire piquait de l'avant kema old tomoni bilan sho‘ng‘ir edi

III se piquer vpr.

1. sanchib, suqib olmoq (o‘ziga); elle s'est piquée en cousant u tiqayotib o‘ziga sanchib oldi; o‘ziga o‘zi ukol qilmoq; il se pique, il est morphinomane u o‘ziga o‘zi ukol qiladi, u morfiyga o‘rgangan bangi

2. ilma-teshik bo‘lmoq; dog‘ bilan qoplanmoq; fig. vin qui se pique achiyotgan vino

3. (de) da'vo qilmoq, o‘zini qilib ko‘rsatmoq, maqtanib yurmoq; elle se pique de poésie, d'être poète u shoirlikni davo qiladi.

1. fam. to‘satdan, kutilmaganda biror ishga kirishmoq, biror ish qilishga tushmoq; piquer un cent mètres kutilmaganda oyog‘ini qo‘liga olib yugirmoq; piquer un roupillon uyquni urmoq; piquer un fard qizarib ketmoq; piquer une crise xurujga uchramoq.

1. aniqlik, oydinlik, ravshanlik; des renseignements d'une grande précision juda aniq ma'lumotlar

2. aniqlik, ishonchlilik; une précision mathématique matematik aniqlik; la précision d'un tir mo‘ljalning aniqligi

3. to‘g‘rilik, aniqlik; la précision d'un calcul hisobning to‘g‘riligi

4. pl. aniqliklar, aniq ma'lumotlar; demander des précisions sur tel ou tel point u yoki bu joyi haqida aniq ma'lumotlar so‘ramoq.

1. to‘g‘rilamoq; rectifier un alignement chiziqni to‘g‘rilamoq

2. tuzatmoq, to‘g‘rilamoq; loc. rectifier le tir mo‘ljalni to‘g‘ri olmoq (biror narsaga erishish uchun o‘zining yurish-turishini o‘zgartirmoq)

3. aniqlik kiritmoq, tuzatmoq, to‘g‘rilamoq; rectifier un calcul hisobni to‘g‘rilamoq; texte à rectifier to‘g‘rilash kerak bo‘lgan matn

4. bartaraf qilmoq, tuzatmoq, to‘g‘rilamoq; rectifier une erreur xatoni tuzatmoq.

1. manzilgoh, qarorgoh, manzil, o‘rnashgan, turgan joy, makon; le siège d'un parti partiyaning manzilgohi

2. markaz, makon; le siège d'un douleur og‘riqning makoni

3. qamal; le siège devant une ville shaharni qamal qilish; état de siège qamal holati; lever le siège qamalni bekor qilmoq

4. kursi, o‘rindiq, stul, kreslo; prends un siège o‘ tir; les sièges avants, arrière d'une automobile avtomobilning old, orqa o‘rindiqlari

5. o‘rin, mandat (saylovda); le parti a gagné vingt sièges à l'Assemblée partiya Assableyada yigirmata o‘rin yutib chiqdi

6. yurisdiksiya, sud qilish huquqi

7. orqa, odamning dumbasi; bain de siège o‘ tiriladigan vanna; enfant qui se présente par le siège orqasi bilan kelgan bola (tug‘ishda).

1. petite vérole chechak; marqué de la petite vérole cho‘tir

2. fam. zaxm, sifilis.