-
1 ущелье
dara -
2 canyon
nm. juda chuqur dara; cho‘kma. -
3 combe
nf. tor vodiy, tor dara, tangi. -
4 couloir
nm.1. koridor, oraliq yo‘l, o‘ tish joyi (vagonda); couloir aérien havo oraliq yo‘li, tor havo yo‘li2. pl. teatr zallarining koridorlari; dans les couloirs de l'assemblée assambleya, majlis zallarida; intrigues de couloir devor orqasida bo‘ ladigan fitna, qutqu, intriga, hiyla-nayrang, firibgarlik, firib3. tor dara, tanchi, tor yo‘l4. sport. alohida yugurish yo‘lagi; couloir intérieur ichki, ichkari yo‘l5. sut suzgich, elak, g‘alvir. -
5 crevasse
nf.1. jarlik, tor dara, yoriq, tog‘ oralig‘i2. yoriq, yorilgan joy (terida). -
6 défilé
nm.1. tor dara, tog‘oralig‘i, tangi, tor yo‘l, yo‘lak2. armiyaning ko‘rikdan o‘tishi3. silsila, turnaqator, ketma-ket tizilgan qator, qator-qator, yurish, namoyish. -
7 détroit
nm.1. bo‘g‘oz2. dara, tog‘ oralig‘i. -
8 galerie
nf.1. usti yopiq o‘ tish joyi, timli yo‘l; les galeries du métro metroning yer osti o‘ tish yo‘llari, joylari2. une galerie de peinture suratlar galereyasi3. yer osti yo‘li, dara, oraliq yo‘l, qiyaroq kovlangan yer osti yo‘li; konlarda yer osti yo‘li4. boloxona, balkon (teatrda)5. tomoshabinlar, tomosha qiluvchi odamlar; s'inquiéter de la galerie odamlarning fikri haqida tashvishlanmoq, tashvish tortmoq. -
9 gorge
nf.1. bo‘g‘iz, halqum, hiqildoq, tomoq, og‘iz; prendre qqn. à la gorge hippa bo‘g‘moq, bo‘g‘zidan olmoq, majbur qilmoq, og‘zini ochmaydigan qilmoq, churq etmaydigan qilmoq; la fumée me prend à la gorge tutundan nafasi qaytmoq; s'en donner à pleine gorge dodlamoq, ayuhannos solmoq; rire, crier à gorge déployée xoxolab kulmoq, ovozi boricha qichqirmoq; rendre gorge kekirmoq, o‘qchimoq, qusmoq, qayt qilmoq, ko‘ngli aynimoq; fig. o‘g‘irlangan narsani qaytarib bermoq; faire des gorges chaudes de qqch. ochiq mazax, mayna qilmoq, kulmoq2. ko‘krak, emchak (xotinlarniki)3. tor oraliq, o‘tish joyi, dara, vulqon og‘zi, bo‘g‘izi4. butilka og‘zi5. techn. nov, tarnov, porshen ariqchalari, halqasimon o‘yiq joy, chuqur, handaq6. yoqa (ko‘ylakda). -
10 porte
nf.1. vx. darvoza; octroi payé aux portes shaharga mol olib kirishda to‘lanadigan boj; l'ennemi est à nos portes dushman ostonamizda (turibdi)2. eshik; la grande porte du château qal'aning katta eshigi; porte palière zinapoya maydoniga chiquvchi eshik; porte d'entrée kirish eshigi; porte de secours favqulod eshigi; franchir, passer la porte ostona hatlab o‘tmoq; sur le pas de sa porte eshigining oldida, ostonasida, bo‘sag‘asida; fig. pas de porte savdo ijarasi; loc. de porte en porte eshikma-eshik; faire du porte à porte eshikma-eshik yurmoq; ils habitent porte à porte ular eshiklari ro‘baro‘ yashashadi; cela s'est passé à ma porte bu mening eshigimning oldida sodir bo‘ldi; parler à qqn. recevoir qqn. entre deux portes birovga ostonadan gapirmoq, birovni ostonada qabul qilmoq; mettre, jeter, flanquer, ficher qqn. à la porte birovni quvib solmoq, ko‘chaga chiqarib qo‘ymoq, uydan haydab chiqarmoq; à la porte! chiq! être à la porte uyga kirolmay, ko‘chada qolmoq; prendre la porte chiqmoq, ketmoq; entrer, passer par la grande porte katta eshikdan kirib kelmoq; entrer par la petite porte orqa eshikdan kirmoq; se ménager, se réserver, chercher une porte de sortie chiqish yo‘lini topmoq, tayyorlab qo‘ymoq, qidirmoq; porte à double battant ikki tabaqali, qo‘shtabaqa eshik; porte coulissante en verre oynali surma eshik; porte vitrée oynavand eshik; poignée de porte eshikning tutqichi; les gonds et la serrure d'une porte eshikning oshig‘-moshig‘i va qulfi; porte grande ouverte, entrebâillée lang ochiq eshik; petite porte darcha; trouver porte close eshiklari taqataq bekilgan bo‘lmoq; écouter aux portes eshik orqasidan eshitmoq; loc. frapper à la bonne, à la mauvaise porte o‘rinli, egasini topib, noo‘rin murojaat qilmoq; ouvrir, fermer sa porte à qqn. birovga o‘z eshigini ochmoq, eshigini yopib olmoq; c'est la porte ouverte à tous les abus hamma eshiklar ochiq; la porte d'une armoire, d'un four jovonning, pechkaning eshigi3. dara4. slalomda chang‘ ichi o‘ tadigan ikki qoziq orasi.adj.f. jigarga boruvchi vena tomiri. -
11 retourner
I vt.1. to‘ntarmoq, ag‘darmoq; retourner un morceau de viande sur le gril manqalning ustida go‘sht bo‘lagini ag‘darmoq; retourner la terre yerni ag‘darmoq, chopmoq; retourner la salade salatni aralashtirmoq; fam. il a retourner toute la maison u butun uyni ag‘darto‘ ntar qilib yubordi (biror narsani topish uchun); retourner ses poches cho‘ntaklarini ag‘darmoq; retourner un vêtement kiyimni ag‘darmoq; fam. retourner qqn. biror kishini fikrini o‘zgartirishga majbur qilmoq; il a su retourner la situation en sa faveur u sharoitni o‘z foydasiga ag‘dara oldi2. aylantirmoq, o‘zgartirmoq; on peut retourner le proverbe maqolni aylantirib aytish mumkin3. qarshi qaratmoq; on peut retourner l'argument contre vous dalillarni sizning o‘zingizga qarshi qaratishlari mumkin4. qaytarmoq, qaytarib yubormoq; retourner une marchandise tovarni qaytarib yubormoq5. loc. tourner et retourner une idée dans sa tête bir fikrni miyasida qaytaqayta takrorlamoq6. qattiq ta'sir qilmoq, hayajonlantirmoq; cette nouvelle m'a retourné bu yangilik meni hali ham hayajonlantirmoqda; j'en suis encore toute retournée! men bundan hali ham hayajondaman!II vi.1. qaytib ketmoq, qaytmoq; retourner chez soi uyiga qaytmoq; retourner à son poste, à sa place o‘z vazifasiga, o‘z o‘rniga qaytmoq; demain, je retourne travailler ertaga, men ishga qaytaman2. qaytib bormoq; je retournerai à Venise cette année bu yil men Venetsiyaga qaytib boraman3. avvalgi holatiga qaytmoq; retourner à la vie sauvage yovvoyi hayotga qaytmoq; retourner à son ancien métier o‘zining eski hunariga qaytmoq4. impers. savoir de quoi il retourne gapni qayoqqa burayotganligini bilmoqIII se retourner vpr.1. s'en retourner qaytib kelmoq; s'en retourner chez soi uyiga qaytib kelmoq; s'en retourner comme on est venu qanday kelgan bo‘lsa, shunday qaytib ketmoq2. ag‘anamoq. il se retournait dans son lit u uxlay olmay to‘shagida ag‘anar edi; la barque s'est retournée qayiq ag‘anab ketdi; laissez-moi le temps de me retourner menga sharoitga moslashgani vaqt bering3. o‘girilmoq, burilib qaramoq; on se retournait sur son passage u o‘ tganda burilib qarashardi; il est parti sans se retourner u orqasiga o‘girilmay ketdi; se retourner vers qqn. pour lui parler biror kishiga gapirish uchun o‘girilmoq4. se retourner contre qarshi kurashmoq; qarshi, teskari bo‘lib qolmoq; son associé s'est retourné contre lui uning sherigi unga qarshi bo‘lib qoldi; ses procédés se retourneront contre elle bu uslublar uning o‘ziga qarshi qaratiladi.
См. также в других словарях:
Dara — ist: Name eines Ortes: Chapa Dara, Distrikt in Afghanistan Dara Anastasiupolis, eine wichtige oströmische Festung in Mesopotamien nahe Nisibis Dara (Titularerzbistum), zurückgehend auf den erloschenen Bischofssitz von Dara Anastasiupolis eine… … Deutsch Wikipedia
dara — DARÁ s.f. Greutatea ambalajului, a recipientului, a vehiculului etc. în care se păstrează, se transportă sau se cântăreşte o marfă. ♢ expr. Mai mare daraua decât ocaua sau nu face daraua cât ocaua = prea multă osteneală pentru obţinerea unui… … Dicționar Român
dâră — DẤRĂ, dâre, s.f. 1. Urmă îngustă şi continuă lăsată pe pământ, pe nisip, pe zăpadă pe iarbă etc. de un obiect târât sau de o cantitate mică de lichid, de grăunţe etc. vărsate; p. gener. urmă. ♢ expr. (fam.) A face dâră prin barbă = a face… … Dicționar Român
dara — dȁra ž DEFINICIJA razlika u težini između čiste robe i težine ambalaže; tara FRAZEOLOGIJA pretjerala dara mjeru pretjeralo se u nečemu, došlo je do krajnjih granica; skuplja dara nego maslo veći trošak nego utržak ETIMOLOGIJA tur. dara tal. tara… … Hrvatski jezični portal
Darä — (a. Geogr.), 1) Volk im Innern von Libyen am Fluß Dara: 2) (Daras, Anastasiopolis), Grenzfestung im nördlichen Mesopotamien gegen Persien, am Fluß Kordes, 507 n. Chr. von dem Kaiser Anastasius gegründet, war seit Justinian, der sie noch… … Pierer's Universal-Lexikon
Dara — m Irish Gaelic: short form of MAC DARA (SEE Mac Dara). This name is common in Connemara and now also elsewhere in Ireland. It was formerly often Anglicized as DUDLEY (SEE Dudley). Variant: Darach … First names dictionary
DARA — DARA, Abkürzung für Deutsche Agentur für Raumfahrtangelegenheiten GmbH, Sitz: Bonn; im April 1989 von der Bundesregierung gegründete nationale Raumfahrtbehörde, die am 17. 7. 1989 ihre Arbeit aufnahm und alle deutsche Raumfahrtaktivitäten… … Universal-Lexikon
dara — darà sf. (4) 1. darymas, darbas: Tu dara, o ne saka esi pasižadėjęs mūsų vedama tvarka gyventi rš. 2. J įdaras, kamšalas … Dictionary of the Lithuanian Language
Dara — Dara, 1) (Dora, Daras, a. Geogr.), Fluß in Karmania, mündete in den Persischen Meerbusen, jetzt Derjai od. Darjabin; 2) (n. Geogr.), Bergsee im Reiche Amhara in Abyssinien (Afrika) … Pierer's Universal-Lexikon
dara — n. m. (Afr. subsah.) école coranique où les élèves sont nourris et logés … Encyclopédie Universelle
DARA — et Derach fil. zarae. 1. Par. c. 2. v. 6. Item civitas ab Arsace condita. I ustin. l. 41. c. 5. Et Carmaniae fluv. Ptol … Hofmann J. Lexicon universale
