Перевод: со всех языков на узбекский

с узбекского на все языки

bas!

  • 1 bas

    -basse
    I adj.
    1. past, quyi; bas de plafond past tom; à bas prix arzon narx bilan; le jour est bas qorong‘i tushyapti; temps bas bulutli havo
    2. past
    3. tinch, jim, sokin
    4. kichik (unvon)
    II adv. pastqam; mettre bas les armes qurollarni tashlamoq; à bas! yo‘qolsin! bas les mains! bas les pattes! qo‘lingni tort! là-bas u yerda; ici-bas shu yerda; loc.adv. en bas pastga.
    nm. quyi qismi; bas de la pente taglik, tagcharm; lettres de bas de casse typogr. kichik harflar.
    nm. paypoq; fig. bas de laine
    1. jun paypoq
    2. yig‘ilgan, to‘plangan pul (paypoq ichida).

    Dictionnaire Français-Ouzbek > bas

  • 2 bas-bleu,

    pl. bas-bleus nm. adabiyotchilikka davogar ayol, pedant.

    Dictionnaire Français-Ouzbek > bas-bleu,

  • 3 bas-côté,

    pl. bas-côtés nm.
    1. biror inshoot chetidagi, qirg‘og‘idagi, chekkasidagi yo‘lak
    2. qo‘shimcha mehrob (butxonada).

    Dictionnaire Français-Ouzbek > bas-côté,

  • 4 bas-fond

    nm.
    1. sayozlik, yuzalik
    2. sayoz joy; échouer sur un bas-fond sayoz joyga o‘ tirib qolmoq.

    Dictionnaire Français-Ouzbek > bas-fond

  • 5 bas-ventre

    nm. qorinning past qismi.

    Dictionnaire Français-Ouzbek > bas-ventre

  • 6 branle-bas

    nm.inv.
    1. jangga tayyorlanish (harbiy kemalarda)
    2. joylarni tozalash
    3. shoshilinch tayyorgarlik.

    Dictionnaire Français-Ouzbek > branle-bas

  • 7 быть равным

    bas

    Русско-узбекский словарь > быть равным

  • 8 итак

    bas

    Русско-узбекский словарь > итак

  • 9 держать пари

    bas, garovlashmoq

    Русско-узбекский словарь > держать пари

  • 10 mettre

    I vt.
    1. qo‘ymoq, joylamoq, tashlamoq; mettez cela ici, là, autre part buni bu yerga, u yerga, boshqa joyga qo‘ying; mettre sur ustiga qo‘ymoq; mettre dans ichiga qo‘ymoq, kiritmoq; mettre du vin en bouteilles vinoni shishalarga quymoq; mettre en terre yerga o‘ tqazmoq, ko‘mmoq; mettre à un endroit joylamoq; mettre près, auprès de yaqinlashtirmoq; mettre ses mains derrière le dos qo‘lini orqasiga qilmoq
    2. joylamoq; mettre un enfant sur sa chaise bolani kursiga o‘ tqazmoq; mettre qqn. sur la route biron kishiga yo‘l ko‘rsatmoq; fig. mettre qqn. sur la voie biron kishini yo‘lga solmoq
    3. joylamoq, qo‘yib qo‘ymoq; il a mis son fils en pension u bolasini pansionga joyladi; mettre en place joyiga, olib qo‘ymoq; mettre qqn. à la porte biron kishini haydab chiqarmoq; loc. mettre au monde, au jour dunyoga keltirmoq
    4. kiyib yurmoq, taqib yurmoq; mettre des gants qo‘lqop kiyib yurmoq
    5. qo‘shmoq, solmoq, taqmoq; mettre un ingrédient dans un plat ovqatga massaliq solmoq; elle s'est mis une barrette dans les cheveux u sochiga to‘g‘nog‘ich taqdi
    6. joylamoq, joylashtirmoq, o‘rnatmoq; mettre le couvert, la table dasturxon yozmoq, stol tuzamoq; il a fait mettre l'électricité dans la grange u omborxonaga elektr tushirtirdi
    7. (à) sarflamoq, qo‘shmoq; mettre du soin à se cacher, de l'énergie à faire qqch. yashirinish tashvishini qilmoq, biron ishni qilish uchun kuch-quvvat sarflamoq; loc. il y a mis du sien u yonidan to‘ladi
    8. (dans, en, à) solmoq, qo‘ymoq (ichiga); mettre de grands espoirs en qqn. biron kishiga katta umid bog‘lamoq
    9. (à) belgilamoq, aniqlamoq (baho, narx haqida), sarflamoq; mettre plusieurs jours à faire qqch. biror narsa qilish uchun bir necha kun sarflamoq; y mettre le prix narxini belgilamoq, to‘lamoq
    10. qo‘zg‘amoq, tug‘dirmoq, sabab bo‘lmoq; il a mis le désordre, le trouble partout u hamma joyda tartibsizlik, notinchlik tug‘dirdi
    11. yozmoq, yozib qoldirmoq; mettre son nom sur un album albomda o‘z nomini yozib qoldirmoq; fam. mettons que o‘ylaymizki, niyat qilamizki, mo‘ljallaymizki, taxmin qilamizki
    12. loc.fam. mettre les bouts, les voiles juftakni rostlamoq, urmoq; on les met juftakni uramiz
    13. yangi bir holatga qo‘ymoq; mettre qqn. debout birovni tikka qilib qo‘ymoq; mettre bas, à bas qulatmoq; mettre bas tug‘moq (hayvonga nisbatan); la chienne a mis bas it tug‘di
    14. ma'lum bir holatga keltirmoq; voulez-vous mettre le loquet, le verrou? ilmoqni tushirib, zulfinni surib solib qo‘ya olasizmi?
    15. yangi bir holatga qo‘ymoq, o‘tkazmoq; mettre du blé en gerbe bug‘doyni bog‘lamoq; mettre un texte en français matnni fransuz tiliga tarjima qilmoq; mettre à holatga qo‘ymoq, solmoq; mettre un bassin à sec hovuzning suvini quritmoq
    16. mettre qqch. ou qqn. dans, en, à qo‘ymoq, keltirmoq (biror holatga); mettre en état tayyor holatga keltirmoq; mettre en contact uchrashtirmoq; mettre en présence muhayyo qilmoq; mettre en lumière, en cause oshkor qilmoq, xavf ostiga qo‘ymoq; mettre au point un appareil de photo fotoapparatni tayyor holatga keltirmoq; mettre qqn. à mort birovni qatl qilmoq; mettre en mouvement harakatga keltirmoq; mettre en vente savdoga qo‘ymoq; mettre en oeuvre harakatga keltirmoq, ishga solmoq, amalga oshirmoq
    17. biror narsani ishga solmoq, harakatga keltirmoq; il met la radio à partir de six heures du matin u radioni ertalabgi soat oltidan boshlab qo‘yadi
    II se mettre vpr.
    1. joylashmoq, joy olmoq, joy egallamoq, o‘tirmoq, yotmoq; mets-toi dans ce fauteuil, sur ce canapé bu kresloga, bu divanga o‘tir; se mettre à la fenêtre deraza yoniga turmoq; elle s'est mise au lit u o‘rniga yotdi; se mettre à l'abri o‘zini panaga olmoq; loc. ne plus savoir où se mettre o‘zini qayerga qo‘yarini bilmay qolmoq
    2. joylashgan, qo‘yilgan bo‘lmoq; je ne sais pas où se mettent les assiettes men tarelkalarni qayerga qo‘yilishini bilmayapman
    3. bo‘lmoq; elle s'est mise en colère u achchiqlandi; uning jahli chiqdi; elles se sont mises d'accord ular kelishib olishdi
    4. ma'lum holatni egallamoq; se mettre à genoux tiz cho‘kmoq; se mettre en civil grajdancha, oddiy hayotga o‘ tmoq
    5. se mettre à qilishni boshlamoq, kirishmoq; se mettre au travail ishga kirishmoq; se mettre aux mathématiques matematikani o‘rganishga kirishmoq; se mettre à faire qqch. biror narsa qilishni boshlamoq
    6. loc. n'avoir rien à se mettre kiygiday narsasi bo‘lmaslik
    7. fam. do‘pposlashmoq; qu'est-ce qu'ils se mettent! nega ular do‘pposlashishyapti!

    Dictionnaire Français-Ouzbek > mettre

  • 11 donc

    conj.
    1. demak, demakki, bas, binobarin, shunday ekan, hal bo‘ldi
    2. axir, endi, o‘sha, o‘zi, shunday; allons donc bo‘ ldi, bas, yetar endi! go‘yoki, xuddi; entrez donc axir, kiravering! taisez-vous donc bas, jim bo‘ling! dis donc qani, aytchi, hoy, sen!

    Dictionnaire Français-Ouzbek > donc

  • 12 assez

    adv.
    1. yetar, bo‘lar, bas; yetarli; j'en ai assez bas, yetarli, bu jonimga tegdi
    2. juda, juda ham, ko‘p.

    Dictionnaire Français-Ouzbek > assez

  • 13 couler

    I vi.
    1. oqmoq, chakka o‘ tmoq, tommoq, o‘ tmoq, tez oqmoq, oqib ketmoq, qochib, toshib ketmoq (suv, sut), to‘kilmoq, quyilmoq, sharillab, tirqirab, shovullab, tizillab oqib chiqmoq, oqib kelmoq, tomchilamoq; le nez lui coule burni oqayotibdi; couler entre les doigts qo‘llari orasidan oqib chiqib ketmoq; couler de source oddiygina bo‘lib o‘ tmoq, yuz bermoq; cela coule de source bu sof qalbdan, chin yurakdan
    2. o‘ tmoq, bo‘ lmoq, yuz bermoq, sodir bo‘lmoq, kechmoq (vaqt haqida)
    3. ko‘chib tushmoq, ketmoq, to‘kilmoq, barg tashlamoq, qoplanmoq (shudring bilan), ajralmoq
    4. oqib erib tushmoq (sham)
    5. cho‘kmoq, botmoq, g‘arq bo‘ lmoq, cho‘kib, botib ketmoq; couler à fond, bas suv tagiga ketmoq, cho‘kib ketmoq
    6. teshikdan suv kirmoq, oqib o‘tmoq
    II vt.
    1. quymoq, to‘kmoq, oqizmoq, ag‘darmoq, solmoq, qo‘shmoq, qo‘shib yubormoq; couler la lessive ishqorli eritma bilan kir chaymoq; couler des jours tranquilles farovon, kam-ko‘stsiz, muhtojlik ko‘rmay, zoriqmay, to‘q yashamoq
    2. techn. quymoq; quyib tayyorlamoq; couler au moule qolipga quyib tayyorlamoq
    3. cho‘ktirib yubormoq, o‘ldirmoq, botirmoq; couler qqn. à fond, le couler bas cho‘ktirib yubormoq; fig. xonavayron qilmoq; couler une affaire ishni barbod qilmoq
    4. yashirincha, sezdirmay tiqib, solib qo‘ymoq; couler un regard ko‘z qiri bilan, sezdirmasdan qaramoq; couler à l'oreille quloqqa shivirlamoq
    5. suzmoq, suzib o‘ tkazmoq, saralamoq, g‘alvirdan o‘ tkazmoq
    6. couler une bielle podshibnikka eritma quymoq
    III se couler vpr. yashirincha, o‘g‘rincha, sezdirmay kirmoq, bekinib kirib, o‘tib olmoq; se couler dans bildirmay kirib olmoq; se la couler douce fam. farovon yashamoq, shodu xurram kun, umr kechirmoq; on se la coule bizga maza.

    Dictionnaire Français-Ouzbek > couler

  • 14 haut

    -haute
    I adj.
    1. baland, yuksak, yuqori
    2. olijanob, buyuk, ko‘tarinki; la rivière est haute daryo suvi ko‘ tarildi; la haute mer dengiz ko‘tarilayotibdi; avoir la main haute bosh bo‘lmoq, boshqarmoq; loc.adv. haut la main o‘rinlatib, qoyil qilib, juda yaxshi, osongina; marcher le front haut boshini, qomatini rostakam ko‘tarib yurmoq
    3. oliy, bosh, eng yuqori; les hautes classes de la société jamiyat oliy tabaqalari, sinflari; la haute chambre yuqori palata
    4. chuqur ma'noli, ma'nodor, ajoyib, katta, yirik, ulkan, ko‘p, bisyor, talay, kuchli; au plus haut degré oliy darajada; haute trahison davlatga, vatanga xiyonat, xoinlik; haut en couleur qizil yuzli, qizil, yorug‘, yorqin, charaqlagan, aniq; avoir une haute opinion de qqn. yuqori fikrda bo‘lmoq
    5. géog. ustki, tepasi, yuqorisi; le Haut Rhin Yuqori Reyn (departament)
    6. qattiq, baland, yuqori; à haute voix baland ovozda, eshittirib
    7. la haute antiquité uzoq o‘ tmish, juda qadimgi zamon
    II nm.
    1. yuqori, yuqori qismi; tepasi; le haut du jour tush, choshgoh, qiyom; par le haut tepasida; haut de forme silindr; le prendre de haut behayolik, surbetlik, beorlik bilan gaplashmoq; tenir le haut du pavé imtiyozli holatda bo‘lmoq
    2. pl. kemaning suv usti qismi
    III nf.fam. davlatmand, boy, zodagon, oqsuyak, aslzoda, a'yonlar, jamiyatning oliy tabaqasi
    IV adv.
    1. baland, yuqori; haut placé baland martabali, yuqori mansabli, martabasi ulug‘; haut les mains! qo‘l ko‘ taring!
    2. baland tovushda; plus haut balandroq; de haut en bas loc.adv. yuqoridan, balandan pastga, takabburona, kekkayib, mensimasdan; regarder qqn. de haut en bas kekkayib qaramoq; en haut tepada, yuqorisida, uchida; d'en haut balanddan, balanddagi; là haut ustida; en haut de loc.prép. tepaga, balandga.

    Dictionnaire Français-Ouzbek > haut

  • 15 jeter

    I vt.
    1. tashlamoq, otmoq, irg‘itmoq; chiqarib tashlamoq; jeter l'ancre langar tashlamoq; jeter un châle sur ses épaules yelkasiga ro‘mol tashlamoq; jetez cela à la poubelle buni axlatga tashlang! fam. s'en jeter un derrière la cravate ichmoq
    2. qurmoq, o‘tkazmoq, o‘rnatmoq, asos solmoq; jeter une passerelle sur un ruisseau anhor ustuga yolg‘ iz oyoq ko‘prik qurmoq; jeter les bases d'une société jamiyatga asos solmoq, tamal toshini qo‘ymoq
    3. qo‘ymoq, tashlamoq (ta'na a'zolari haqida)
    4. chiqarmoq, tarqatmoq (yorug‘lik, nur, tovush); jeter des cris qichqirmoq
    5. haydab chiqarmoq, jo‘natmoq, quvib yubormoq (kuch ishlatib); biror kimsani uydan haydab chiqarmoq; jeter qqn. en prison qamoqqa tashlamoq, jo‘natmoq; jeter bas, à bas, à terre yiqitmoq, yerga qulatmoq
    II se jeter vpr.
    1. sakramoq, o‘zini tashlamoq, tashlanmoq; se jeter à l'eau suvga sakramoq; se jeter aux pieds de qqn. birovning oyog‘iga o‘zini tashlamoq
    2. quyilmoq (daryo haqida); les rivières qui se jettent dans la Seine Senaga quyiladigan irmoqlar.

    Dictionnaire Français-Ouzbek > jeter

  • 16 patte

    nf.
    1. oyoq, tuyoq, panja (hayvon va qushlarda); les quatre pattes des quadrupèdes to‘rt oyoqli hayvonlarning to‘rt oyog‘i; les deux pattes d'une poule tovuqning ikki oyog‘i; loc. chien qui donne la patte oyog‘ini beradigan it; loc. marcher à quatre pattes to‘rt oyoqlab emaklamoq (emaklab yurmoq); les mille-pattes ont quarante-deux pattes qirqoyoqning qirq ikkita oyog‘i bor
    2. fam. oyoq; être bas, court sur pattes oyog‘i qisqa, kalta bo‘ lmoq; avoir une patte folle bir oz oqsoqlanmoq, cho‘loqlanmoq; il traînait la patte u oyog‘ini sudrab yurardi
    3. fam. qo‘l; bas les pattes! qo‘lingni tort! loc.fam. coup de patte mohirlik, ustalik, mahoratlilik
    4. loc.fam. coup de patte achchiq tanqid, tepki; retomber sur ses pattes tegirmondan butun chiqmoq, suvdan quruq chiqmoq; montrer patte blanche parolni ko‘rsatmoq, aytmoq; tirer dans les pattes de qqn. birovni zimdan oyog‘idan tortmoq
    5. bakenbarda, gajjak
    6. tilcha, qopqoq (mato, qayishdan qilingan qadash, bekitish uchun xizmat qiladigan narsa); la patte d'une poche, d'un portfeuille cho‘ntakning qopqog‘i, portfelning tilchasi
    7. skoba, halqa.

    Dictionnaire Français-Ouzbek > patte

  • 17 спорить

    bahslashmoq, bas, pachakilashmoq

    Русско-узбекский словарь > спорить

  • 18 âge

    nm.
    1. yosh; à mon âge mening yoshimda; différence d'âge yoshidagi farq; quel âge me donnez-vous? menga necha yosh berasiz? elle sera bientôt en âge de se marier u yaqinda turmushga chiqadigan yoshga yetadi; être vieux avant l'âge barvaqt qarimoq
    2. davr (inson yoki hayvon hayotidagi bosqich, davr, umr); un enfant en bas âge go‘dak, chaqaloq, yosh bola; dès son plus jeune âge yoshlik chog‘idanoq; l'âge de raison esni tanigan, aql to‘lgan, tushunadigan vaqtdagi davr; l'âge ingrat balog‘atga o‘ tish, yetish davri; l'âge adulte katta yosh; un homme d'un âge avancé yoshi o‘ tgan kishi; au déclin de son âge yoshi qaytgan davrda; grand âge qarilik, mo‘ysafidlik; groupe d'âge yosh gruppasi
    3. asr, davr; l'âge du bronze, de la pierre bronza, tosh davri.

    Dictionnaire Français-Ouzbek > âge

  • 19 ainsi

    I adv. shunday qilib, shunday; les faits se sont déroulés ainsi voqealar shunday rivojlandi; ainsi va la vie hayot shunday davom etyapti, hayot shunaqa; ainsi soit-il! mayli, shunday bo‘la qolsin! et ainsi de suite! va hokazo, va shu kabi; pour ainsi dire go‘yo-ki, shunday deyish mumkin bo‘lsa
    II conj. demak, binobarin, bas; ainsi vous regarderez l'avenir avec confiance! binobarin, siz kelajakka ishonch bilan qaraysiz! loc.conj. ainsi que -ganday, -gani kabi, singari, -ganicha, o‘xshash; cela s'est passé ainsi que je vous l'ai dit bu men sizga aytganday bo‘lib o‘ tdi.

    Dictionnaire Français-Ouzbek > ainsi

  • 20 aller

    I vi.
    1. yurmoq, siljimoq; aller à pied piyoda yurmoq; aller en voiture mashinada yurmoq; aller en train poyezdda yurmoq; aller en bateau kema, paroxodda suzmoq; aller en avion samolyotda uchmoq; aller à bicyclette velosipedda bormoq; aller à Moscou Мoskvaga bormoq; aller en France Fransiyaga bormoq; aller de Paris à Rome Parijdan Rimga bormoq; ce train va vite bu poyezd tez yuradi
    2. olib bormoq; cette route va à Paris bu yo‘ l Parijga olib boradi
    3. jo‘namoq, ketmoq; aller au bureau xizmatga, ishga ketmoq
    4. -ga yetmoq; cho‘zilmoq; yastanib yotmoq; la forêt va jusqu'au lac o‘rmon ko‘lgacha cho‘zilib yotibdi
    5. yashamoq, o‘zini … his qilmoq; le malade va mieux bemor o‘zini yaxshi his qilmoqda; comment allez-vous? – merci, je vais bien qalaysiz, ahvolingiz qalay? – rahmat, yaxshi yuribman, yaxshi yashab yuribman
    6. ketmoq; comment ça va? – merci, ça va bien! ishlar qalay? – rahmat, ishlar yaxshi, ketyapti; les affaires vont bien, mal ishlar yaxshi, yomon ketyapti
    7. yarashmoq, loyiq kelmoq (kiyim); ce chapeau lui va bu shlapa unga yarashadi
    8. to‘g‘ri kelmoq, mos kelmoq; qanoatlantirmoq; ça me va bu menga to‘g‘ri keladi
    9. o‘zidan keyingi infinitiv bilan birga yaqin kelasi zamonni yasaydi: nous allons rester ici biz bu yerda qolamiz; il va partir dans un instant u hozir jo‘nab ketadi
    10. je suis allé me promener men sayr qilishga, sayr qilish maqsadida bordim
    11. undov so‘z; allons! allez! qani, boshladik! boshlang!
    12. vous y allez fort! siz juda oshirib yubordingiz; il y va de notre vie bizning hayotimiz haqida gap ketyapti
    13. depuis un an il laisse tout aller bir yildan buyon u hamma narsani tashlab qo‘ydi; laisser aller ses affaires ishlarini tashlab qo‘ymoq; ne la laisse pas aller là-bas uni u yoqqa kiritma
    II s'en aller vpr.
    1. ketmoq, ketib qolmoq; il s'en va u jo‘nab ketyapti
    2. tozalamoq; ketmoq, toza bo‘lmoq; les taches d'encre s'en vont avec ce produit bu mahsulot siyoh dog‘larini ham ketkizadi.
    nm.
    1. bir tomonga yo‘naltirilgan harakat, borish; j'ai pris à l'aller le train du matin borishda ertalabki poyezdga o‘ tirdim
    2. poyezdning bir tomonga borish chiptasi; un aller pour Marseille Мarselga borish uchun chipta bering; un aller et retour borish-kelish chiptasi; au pis aller juda bo‘lmaganda, hech bo‘lmasa, zo‘r kelsa; c'est un pis aller bu ilojsiz holatdir.

    Dictionnaire Français-Ouzbek > aller

Страницы

См. также в других словарях:

  • bas — bas, basse 1. (bâ, bâ s ; l s se lie : un coeur bas et lâche, dites : bâ z et....) adj. 1°   Qui a peu de hauteur. Maison basse. Rives plus basses. Un siége bas. Le plafond est bas. La porte est basse. Cet animal est très bas sur ses jambes.… …   Dictionnaire de la Langue Française d'Émile Littré

  • Bas — meaning super lower in French may refer to:*Bas Caraquet, New Brunswick, meaning Lower Caraquet , a village on the Acadian Peninsula of New Brunswick, Canada *Bas Congo (post 2006, Kongo Central), a province of the Democratic Republic of the… …   Wikipedia

  • Bas — steht für: Bas (Name), Personen mit diesem Vornamen oder Familiennamen Bas (Spanien), einen Ort in Spanien Bas (Bithynien), einen bithynischen Herrscher Bas ist der Name folgender Orte: Bas en Basset, Gemeinde im Département Haute Loire,… …   Deutsch Wikipedia

  • bas — BAS, (1) s.n., (2) başi, s.m., (3) basuri, s.n. 1. S. n. sg. Registrul cel mai jos al vocii bărbăteşti; sunetul cel mai grav al unui acord muzical. 2. S. m. Cântăreţ a cărui voce se plasează în acest registru; basist. 3. S. n. Instrument care… …   Dicționar Român

  • BAS — ist Bas (Spanien), ein Ort in Spanien der Name eines bithynischen Herrschers, siehe Bas (Bithynien) Die Abkürzung BAS steht für: Basra, eine Stadt in Irak Bayerisches Archiv für Sprachsignale Bau Arbeits Schlüssel, ein Verzeichnis mit den… …   Deutsch Wikipedia

  • BaS — ist Bas (Spanien), ein Ort in Spanien der Name eines bithynischen Herrschers, siehe Bas (Bithynien) Die Abkürzung BAS steht für: Basra, eine Stadt in Irak Bayerisches Archiv für Sprachsignale Bau Arbeits Schlüssel, ein Verzeichnis mit den… …   Deutsch Wikipedia

  • BAS — Saltar a navegación, búsqueda Para el gobernante de Bitinia, véase Bas. BAS puede referirse a: BAS (sistema) un sistema de asistencia de frenada de emergencia ideado por la multinacional Mercedes Benz. BAS (base británica) una base del Reino… …   Wikipedia Español

  • BAS — may stand for:Most commonly: * BASIC programming language (file extension)Societies: * Biblical Archaeology Society * Birmingham Astronomy Society * Boston Audio Society * Britain Australia SocietyComputer science: * Broadband Access Server (see… …   Wikipedia

  • bas — bȁs m <N mn bàsovi> DEFINICIJA glazb. 1. a. najdublji muški glas b. onaj koji ima takav glas 2. oznaka za najdublju dionicu neke kompozicije, odn. najdublji ton nekog akorda 3. najveći gudaći instrument najdubljega zvuka; kontrabas 4. uz… …   Hrvatski jezični portal

  • Bas — Saltar a navegación, búsqueda Para otros usos, véase BAS. Bas, primer gobernante independiente de Bitinia, gobernó del 376 a. C. al 326 a. C. Derrotó a un general de Alejandro Magno, logrando así la independencia del país. Fue …   Wikipedia Español

  • BAS — (Board for Actuarial Standards) A constituent body of the Financial Reporting Council (FRC), the Board for Actuarial Standards (BAS) has responsibility from 6 April 2007 for setting actuarial standards independently of the actuarial profession.… …   Law dictionary

Поделиться ссылкой на выделенное

Прямая ссылка:
… Нажмите правой клавишей мыши и выберите «Копировать ссылку»