-
1 тӹлӓнче
-
2 досуха
нареч.кипкәнче, кибеп җиткәнче, киптергәнче; коп-коры булганчы, корытканчы -
3 завистливый
-
4 бесконечный
безкраїй (безкрая, -крає) (р. безкрайого, -крайої), безкрайній, нескінченний, безвічний, довічний, безмірний.* * *1) ( не имеющий начала и конца) нескінче́нний, безконе́чний; ( бескрайний) безкра́їй, безкра́йній, ( безмерный) безмі́рний, безме́жний2) (чрезмерно длинный, продолжительный) нескінче́нний, безконе́чний, неперебутни́й; ( безмерный) безмі́рний3) мат. нескінче́нний; ( неограниченный) безме́жний -
5 нынче
нареч. разг.1) ( сегодня) todayны́нче у́тром — this morning
ны́нче ве́чером — this evening, tonight
2) ( теперь) now; nowadays••не ны́нче - за́втра разг. — any day now
-
6 бесконечно возрастать
нескінче́нно зроста́ти, нескінче́нно зрости́Русско-украинский политехнический словарь > бесконечно возрастать
-
7 бесконечность
1) нескінче́нність, -ності, безкінце́вість, -вості; ( бескрайность) безкра́їсть, -кра́йості, бе́зкрай, -краю, безкра́йність, -ності; ( безмерность) безмі́рність, -ності; ( неограниченность) безме́жність, -ності2) матем. нескінче́нність, -ності -
8 дискретизация
вчтдискретиза́ціявариацио́нно-ра́зностная дискретиза́ция — варіаці́йно-різнице́ва дискретиза́ція
коне́чно-ра́зностная дискретиза́ция — скінче́нно-різнице́ва дискретиза́ція
коне́чно-элеме́нтная дискретиза́ция — скінче́нно-елеме́нтна дискретиза́ція
-
9 бесконечно возрастать
нескінче́нно зроста́ти, нескінче́нно зрости́Русско-украинский политехнический словарь > бесконечно возрастать
-
10 бесконечность
1) нескінче́нність, -ності, безкінце́вість, -вості; ( бескрайность) безкра́їсть, -кра́йості, бе́зкрай, -краю, безкра́йність, -ності; ( безмерность) безмі́рність, -ності; ( неограниченность) безме́жність, -ності2) матем. нескінче́нність, -ності -
11 дискретизация
вчтдискретиза́ціявариацио́нно-ра́зностная дискретиза́ция — варіаці́йно-різнице́ва дискретиза́ція
коне́чно-ра́зностная дискретиза́ция — скінче́нно-різнице́ва дискретиза́ція
коне́чно-элеме́нтная дискретиза́ция — скінче́нно-елеме́нтна дискретиза́ція
-
12 завтра
за́втраmorgaŭ;\завтра у́тром morgaŭ matene;на \завтра por morgaŭ.* * *1) нареч. mañanaза́втра у́тром — mañana por la mañana
за́втра ве́чером — mañana por la tarde (por la noche)
за́втра днём — mañana por el día (por la tarde)
2) с. нескл. mañana f, el día de mañanaоткла́дывать на за́втра — dejar para mañana
оста́ться до за́втра — quedarse hasta mañana
до за́втра! ( до свидания) — ¡hasta mañana!
••не сего́дня (не ны́нче) - за́втра разг. — muy pronto, hoy o mañana, de un día a otro
* * *1) нареч. mañanaза́втра у́тром — mañana por la mañana
за́втра ве́чером — mañana por la tarde (por la noche)
за́втра днём — mañana por el día (por la tarde)
2) с. нескл. mañana f, el día de mañanaоткла́дывать на за́втра — dejar para mañana
оста́ться до за́втра — quedarse hasta mañana
до за́втра! ( до свидания) — ¡hasta mañana!
••не сего́дня (не ны́нче) - за́втра разг. — muy pronto, hoy o mañana, de un día a otro
* * *advgener. el dìa de mañana, mañana (m) (m. Tiempo futuro más o menos próximo) (ñå ïóáàáü ñ f. Tiempo que transcurre desde que amanece hasta mediodìa), manana -
13 нынче
нареч. разг.1) ( в настоящее время) actualmente; ahora ( теперь); hogaño2) уст., прост. ( сегодня) hoy••не ны́нче - за́втра — hoy o mañana, un día de estos, de un día a otro
* * *нареч. разг.1) ( в настоящее время) actualmente; ahora ( теперь); hogaño2) уст., прост. ( сегодня) hoy••не ны́нче - за́втра — hoy o mañana, un día de estos, de un día a otro
* * *advcolloq. (â ñàñáîà¡åå âðåìà) actualmente, (ñåãîäñà) hoy, ahora (теперь), hogaño -
14 нынче
разг.1) ( сегодня) aujourd'huiны́нче у́тром, ве́чером и т.п. — ce matin, ce soir, etc.
••не ны́нче-за́втра — aujourd'hui ou demain, un de ces jours, d'un jour à l'autre
* * *advobs. aujourd'hui -
15 до гробовой доски
мәңгегә, үлгәнче, кабергә кергәнче -
16 дотемна
-
17 завидущий
-
18 из рук вон
= из рук вон плохо бик начар; миннән киткәнче, иясенә җиткәнче -
19 какой
-ая; -оемест.1) вопр. нинди, ничек2) вопр. кайсы, ничәнче3) опред. нинди4) неопр. ниндидер, нинди дә булса, берәр төрле•- какое там!
- какой ни есть
- какой ни на есть
- ни в какую
- какой-никакой -
20 по гроб
= по гроб жизни үлгәнче; гүргә кергәнче
См. также в других словарях:
көнче — (КӨНЧЕЛЕК) (КӨНЧЕЛЕКЛЕ) – 1. Кемнең дә булса турылыгыннан яки мәхәббәте сафлыгыннан шикләнүче, көнләшүче 2. Кем. б. өстенлеген яки уңышын күреп гарьләнүче, шул кешедән өстен чыгарга теләүче. КӨНЧЕ КҮБӘЛӘК – Бик нык көнләшүчән кеше тур. КӨНЧЕ ЯУ – … Татар теленең аңлатмалы сүзлеге
беткәнче — 1. Ахыр чиккә кадәр, үлгәнче 2. күч. Тулысынча, бик нык, бөтен барлыгы белән б. бирелергә кирәк ул эшкә … Татар теленең аңлатмалы сүзлеге
зво́нче — см. звонкий, звонко … Малый академический словарь
но́нче — нареч. обл. То же, что нынче. Сколько нонче за зиму детей хворь унесла и подумать страшно! Рыленков, Сказка моего детства … Малый академический словарь
ны́нче — нареч. разг. 1. В настоящее время, теперь. [Барон:] Стар, государь, я нынче: при дворе Что делать мне? Пушкин, Скупой рыцарь. Всяких людей я нынче вижу, а вот сильных нет! Где ж они? М. Горький, Старуха Изергиль. || В этом, текущем году.… … Малый академический словарь
әргәнче — 1. Органда уйнаучы 2. Гармунчы … Татар теленең аңлатмалы сүзлеге
җилкәнче — Җилкәнле көймәләрдә җилкән белән идарә итүче кеше … Татар теленең аңлатмалы сүзлеге
ничәнче — Нәр. б. санау тәртибендә нинди урында торуын сораганда кулланыла … Татар теленең аңлатмалы сүзлеге
сөрәнче — 1. Сөрәндә, ярышта катнашучы 2. Сөрәнгә өндәп, сөрән салып йөрүче … Татар теленең аңлатмалы сүзлеге
тегермәнче — Тегермәнне карап, эшләтеп торучы кеше. Тегермән хуҗасы, тегермән тотучы … Татар теленең аңлатмалы сүзлеге
теләнче — (ТЕЛӘНЧЕЛЕК) – Теләнеп, соранып тамак туйдыручы кеше, хәерче, хәер эстәүче … Татар теленең аңлатмалы сүзлеге