-
1 command
n. наредување, команда;2. командување, воена управа;3. владеење, властv. командува;2. наредува, заповеда;3. господари (над нешто);4. владее со себе; заповест; компј. команда. Наредба упатена кон компјутерски програм за извршување на однапред дефинирана операција. Начинот на задавање команди зависи од хардверот и софтверот. Кај програмите управувани со команди, треба точно да се внесат знаците на командата во строго определен ред. Кај програмите со менија, командата се избира од активното мени. Види сотmand-driven programs.; заповеда; наредува; заповед -
2 command prompt
компј. види DOS prompt command shell види command processor -
3 command interpreter
компј. види command processor -
4 command languages
компј. види software command language -
5 command line
компј. командна линија. Кај оперативните системи мС-ДОС и ОС/2, линија на која се внесуваат командите што компјутерот треба да ги обработи. Види command-driven (program), graphical user interface, menu-driven (program). -
6 command processor
компј. команден процесор. Команден процесор сместен во системскиот фајл СОмMAND COM. Управува со влезните податоци внесени од корисникот, промптот на екранот и испишува разни соопштенија за настаната грешка во работата. Види СОмMAND.COM, command line. -
7 command; order
заповед; наредба; налог command; order; dominate; rule доминира; наредува; владее -
8 command button
компј. командно копче. Кај програмите со графички кориснички интерфејс, мал правоаголник со команди како на пример, Cancel, Close, OK, Open, No, Yes и др (поништи, затвори, в ред, отвори, не, да). Со притискање на командното копче на системот му се наложува да ги исполни одбраните опции. Види check box. -
9 command key
компј. команден тастер. Кај макинтош системите, тастер на тастатурата со знакот кој најчесто се употребува во комбинација со други тастери за задавање најразлични команди. -
10 internal command
компј. внатрешна команда. Кај оперативните системи мС-ДОС, ОС/2 и Jуникс (UNIX), команда која постојано е во работната меморија и може да се користи кога на екранот ја имаме командната линија на оперативниот систем. Спореди: external command. -
11 bomber command
n. командување со воздушен напад -
12 dimmed command
компј. пасивна/недостапна команда. Опција што во дадениот момент не можеме да ја избереме. -
13 external command (XCMD)
компј. надворешна команда. Кај оперативните системи мС-ДОС, ОС/2 и Jуникс (UNIX), команда која не е на располагање доколку програмскиот фајл не се наоѓа на активниот диск или директориум. -
14 external command (XCMD)
компј. надворешна команда. Кај оперативните системи мС-ДОС, ОС/2 и Jуникс (UNIX), команда која не е на располагање доколку програмскиот фајл не се наоѓа на активниот диск или директориум. -
15 high command
n. mil. врховна команда -
16 macro command
компј. макро команда. Комбинација од тастери, најчесто тастерот Alt и некоја буква -Alt-A, Alt-X и др., или низа од произволно одбрани знаци. Со внесување на макро командата, програмот ги извршува сите запишани команди во макрото. Види macro. -
17 second-in-command
n. mil. втор по ранг -
18 self command
-
19 to have a good command of a language
English-Macedonian dictionary > to have a good command of a language
-
20 COMMANDCOM
компј. Кај мС-ДОС и ОС/2, системски фајл во кој е сместен командниот процесор. Овој фајл мора да се наоѓа на дискот за стартирање на системот. Види command processor. command-driven (program) компј. програм управуван со команди. Програм (системски, услужен или апликативен) со кој корисникот комуницира преку систем од команди внесени на командната линија. За да може програмот да ја разбере и изврши, секоја команда мора да се внесе со точни знаковни и синтаксички параметри. Види command line, syntax.
- 1
- 2
См. также в других словарях:
command — vb Command, order, bid, enjoin, direct, instruct, charge mean to issue orders to someone to give, get, or do something. Command and order agree in stressing the idea of authority, command implying its more formal and official exercise {the… … New Dictionary of Synonyms
Command — may refer to: Command (computing), a statement in a computer language COMMAND.COM, the default operating system shell and command line interpreter for DOS Command (military formation), an organizational unit Command key, a modifier key on Apple… … Wikipedia
Command HQ — Developer(s) Ozark Softscape Publisher(s) Microplay Software Designer(s) Danielle Bunten Berry … Wikipedia
Command — Command слово на английском языке (рус. Команда), являющееся названием компьютерных терминов: Command шаблон проектирования, используемый при объектно ориентированном программировании, представляющий действие; COMMAND.COM … … Википедия
Command — Com*mand , n. 1. An authoritative order requiring obedience; a mandate; an injunction. [1913 Webster] Awaiting what command their mighty chief Had to impose. Milton. [1913 Webster] 2. The possession or exercise of authority. [1913 Webster]… … The Collaborative International Dictionary of English
Command (3M) — Command торговая марка систем крепления, которые производятся международной компанией 3M. Продукция Command предназначена для закрепления на вертикальной поверхности предметов домашнего обихода и офисных принадлежностей. Уникальность… … Википедия
command — ● command nom masculin (de commander) Personne au nom de laquelle on se porte acquéreur ou adjudicataire. ● command (homonymes) nom masculin (de commander) comment adverbe ⇒COMMAND, subst. masc. DR. Acquéreur réel sur le commandement de qui un… … Encyclopédie Universelle
Command — Com*mand (?; 61), v. t. [imp. & p. p. {Commanded}; p. pr. & vb. n. {Commanding}.] [OE. comaunden, commanden, OF. comander, F. commander, fr. L. com + mandare to commit to, to command. Cf. {Commend}, {Mandate}.] 1. To order with authority; to lay… … The Collaborative International Dictionary of English
command — [kə mand′, kəmänd′] vt. [ME commanden < OFr comander < VL * commandare < L com , intens. + mandare, to commit, entrust: see MANDATE] 1. to give an order or orders to; direct with authority 2. to have authority or jurisdiction over;… … English World dictionary
command — I verb adjure, authorize, bid, call for, call upon, charge, compel, constrain, decree, demand, direct, direct imperatively, enact, exact, exercise authority, force, give directions, give orders, govern, have control, hominem iubere facere, homini … Law dictionary
command — ► VERB 1) give an authoritative order. 2) be in charge of (a military unit). 3) dominate (a strategic position) from a superior height. 4) be in a position to receive or secure: emeralds command a high price. ► NOUN 1) an authoritative order. 2) … English terms dictionary